Pre skoro mesec dana, 6. juna, u svetu je obeležen Dan D, čuveno savezničko iskrcavanje u Normandiju 1944, kada je u pokorenoj Evropi otvoren još jedan front, tj. kada je otpočelo oslobađanje i zapadne Evrope. Istoričari su rekli svoje, značaj ovog iskrcavanja saveznika, pre svega jedinica iz SAD i Velike Britanije, Poljske i Kanade, veliki je i može se gledati kao prekretnica u ishodu velikog i krvavog svetskog rata. Ne treba zanemariti ni sovjetske trupe, kao ni naše partizanske jedinice koje su se borile, uz brojne žrtve i ogromno stradanje civila, uz stratišta Jevreja, Roma, Srba koja su rasuta po celoj bivšoj Jugoslaviji, opustela sela i gradove. Tu je i ogromna vojna podrška koju su SAD upućivale Rusiji, preciznije Sovjetskom Savezu, kako bi izdržao, nešto poput današnje vojne podrške velikog broja zemalja Ukrajini. Prevedeno u današnje vrednosti, ta podrška SAD je od 1941. do 1945. iznosila skoro 200 milijardi dolara. Polemika oko broja žrtava tokom Drugog svetskog rata, nadmetanje ko je u antifašističkoj borbi više stradao, kao i pokušaj danas nekih u Srbiji da negiraju ulogu SAD i zapadnih saveznika u slomu nacističke Nemačke postali su već standardna letnja priča oko značajnih datuma. Rame uz rame ide i priča da je samo Srbija bombardovana od strane saveznika te 1944. godine, a koja s realnošću nema nikakve veze, što se može lako proveriti. No, umanjivanja značaja zapadnih saveznika, u mrežama teorija zavere, koje se prečesto pletu na bratskom istoku i bacaju tamo gde je plodno tlo, u toj novoj nesportskoj disciplini obmanjivanja. Poneka mreža i teorija zavere ovog tipa zapadne i nama u Srbiji, i to baš na Dan D. Iskren da budem, iskrcavanje lažnih vesti nije nova pojava, u proteklim godina, otpočelo je poodavno, mnogo pre napada Rusije na Ukrajinu, a već decenijama slušamo nadanja kako će se Evropska unija raspasti dogodine. U svom danu D, Srbija polako prelazi na zapad i u vojnom smislu. Tako u našim fabrikama namenske industrije počinje proizvodnja oružja i municije upravo po NATO standardima. Nedavno je i Fajnenšel tajms pisao o tome kako je veća količina završila i u Ukrajini, nadam ste da ste to negde primetili u ovom moru vesti i pokušaju da se ponešto malo i prikrije, da ne uznemirava narod. Tu negde, kao zaokretanje ka NATO, treba gledati i najavu kupovine „rafala“ u Srbiji, veliki broj vojnih vežbi NATO zemalja sa Srbijom, obuke koje naši oficiri prolaze sa svojim zapadnim kolegama od Ohaja do Avijana, gde se za početak stvara poverenje, a potom i saradnja na zajedničkom cilju, očuvanju bezbednosti u ovoj našoj Evropi. NATO, tj. Kfor pozitivno gledaju i naši sunarodnici na Kosovu, gde u njima vide jedinu aktivnu vojnu podršku koja im garantuje bezbednost, što ne smemo zaboraviti. Ovaj tekst sam započeo da pišem u Briselu, kada sam se vraćao za Beograd, upravo na Dan D, nakon niza sastanaka u sedištu NATO koje je organizovao Atlantski savet. Otud i ova moja militarizacija, tj. pisanje o našoj vojsci, o strateškom opredeljenju Srbije i bezbednosti. Čisto da uđe u zapisnik, u vojsci sam bio 1994/1995, u ne baš jednostavno vreme, kao osamnaestogodišnjak, preblizu raznim dešavanjima. U Briselu je, istog tog 6. juna otpočeo i ciklus izbora za Evropski parlament koji ovih dana dobija i epilog izborima nove Evropske komisije. Dan D za Evropu, ali i za Srbiju, jer se zajednička odbrana, kao i svi drugi mirnodopski projekti vezani za proširenje Evropske unije direktno u rukama buduće Evropske komisije. Da li možemo reći da je dan D onaj dan kada Srbija promisli gde joj je dugoročni garant mira i bezbednosti, kada prouči kartu Evrope i hrabro svojim građanima saopšti koji joj koncept najviše odgovara. U iščekivanju Samita NATO u Vašingtonu, gde ovaj vojni savez obeležava 75 godina od osnivanja, možemo dati nekoliko vinjeta kako bismo upotpunili sliku. Tu je uvećani broj država članica, koje su iz neutralnosti prešle u punopravno članstvo, s novim generalnim sekretarom, bivšim premijerom Holandije, koji je posetio Srbiju pre tačno godinu dana, i velikim izazovima, agresijom Rusije na Ukrajinu. U svim tim promenama i izazovima u Evropi, Srbija je na potezu, promišljeno, mudro, strateški i u interesu naše bezbednosti, da u malo većem procentu uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. Od nas zavisi.