Srbija je ruski proksi, Srbija je antizapadna i zaostala država. To često čujemo od dežurnih kritičara i antisrpskih lobista. Srbija je izdala Rusiju, Srbija sedi na dve stolice, Srbija je oportunistička - opet uzvikuju dežurni kritičari. Srbija je nezavisna, neutralna i samostalna država. To je politika koju proklamuje Vlada Srbije. A šta kažu činjenice?
Dobra stvar kod činjenica je to što one ne mogu da imaju subjektivno mišljenje. Ipak, one mogu da govore i u slučaju Srbije jasno kažu da je ona čvrsto na putu da se infrastrukturno, energetski i bezbednosno integriše u Zapad. Kad je u pitanju infrastruktura, na koju god stranu da pogledamo, videćemo ozbiljne projekte kroz koje Srbija teži da se poveže sa regionom i Evropom.
U toku je izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, čiji cilj je da put između prestonica Srbije i Mađarske skrati na samo dva i po sata. Dok postoje problemi na mađarskoj strani, radovi u Srbiji idu po planu i očekuje se da do kraja godine bude otvoren deo pruge na relaciji Novi Sad - Subotica. Ova pruga je odlična ilustracija koja odgovara na pitanje u kom pravcu Srbija ide. Srbija na ovom projektu sarađuje s kineskim partnerima i donosi korist kineskim kompanijama, ali krajnji rezultat će biti približavanje srcu Evrope i stvaranje bliske veze s prestonicom verovatno najbitnije članice Evropske unije u okruženju Srbije.
Evropska unija je direktno podržala projekat rekonstrukcije pruge Beograd-Niš, koji će vreme puta na ovoj relaciji skratiti na sat vremena i 40 minuta. To bi otvorilo vrata za povezivanje sa Grčkom, i vozom bi moglo da se iz Beograda dođe do Soluna i Atine. Kada se pogleda narativ u javnosti nakon usvajanja UN rezolucije o Srebrenici, stiče se utisak da je Bosna i Hercegovina na ivici sukoba i vraćaju se sentimenti iz devedesetih. Za to vreme Srbija i BiH obnavljaju mostove na Drini i rade na tome da EU pomogne sa finansiranjem rekonstrukcije pruge Beograd-Sarajevo, a Srbija planira i izgradnju auto-puta ka BiH.
Sledeće godine se očekuje otvaranje direktnog leta Beograd-Majami, a iz Beograda se već leti direktno za Čikago i Njujork, što su jedini direktni letovi za SAD iz regiona. Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu uskoro otvara novi terminal s kapacitetom od milion i po putnika godišnje. Ima i sve više sezonskih letova ka najpopularnijim destinacijama u Evropi i svi znaci ukazuju na to da će nebo nad Srbijom biti sve prometnije u budućnosti. Kada je u pitanju samostalnost jedne države, u ovom slučaju Srbije, ključni faktor jeste energetika. Zavisnost od ruskog gasa je duže vreme jedna od najvećih prepreka za istinsku samoodrživost Srbije i trenutna situacija nam govori da je to jedan od prioriteta na nacionalnom nivou.
Prošle godine je uz podršku Evropske unije izgrađen gasni interkonektor koji povezuje Srbiju i Bugarsku i ima kapacitet da zadovolji čak 60 odsto srpske potražnje za prirodnim gasom. Dogovorena je i izgradnja gasovoda koji će povezati Beograd i Banjaluku, što predstavlja značajan korak u energetskoj diversifikaciji u regionu. Energetsku nezavisnost Srbije bi na viši nivo dovela izgradnja nuklearne elektrane. Strateško partnerstvo između Srbije i Francuske u oblasti nuklearne energije može da predstavlja prekretnicu u razvoju Srbije i Zapadnog Balkana. Evropi treba pouzdan, ali i pristupačan izvor kritičnih sirovina poput bakra i litijuma, od kojeg je ne dele čitavi okeani i kontinenti, i u tome leži geostrateška prilika za Srbiju, jer potencijal za razvoj proizvodnje baterija i automobila u Evropi nude sigurnost u jednom izuzetno nesigurnom lancu snabdevanja.
Nema dileme oko srpske naklonosti ni kada je u pitanju bezbednost. Srbija redovno održava zajedničke vojne vežbe sa zapadnim zemljama i neguje partnerstvo i saradnju sa NATO, sa ciljem unapređenja i modernizacije srpske vojske. Bliskost Srbije evropskoj odbrambenoj strukturi pokazuje i bogata vojnotehnička saradnja. Potrebno je skrenuti pažnju na sve segmente u kojima Srbija radi na tome da sebe učini neraskidivim tkivom evropskog bezbednosnog, energetskog i infrastrukturnog sistema, pošto dominantni narativi i česta hiperbola ukazuju na suprotno.
Izgleda da nije pitanje kuda Srbija ide, jer činjenice jasno pokazuju da se Srbija povezuje nepovratno sa zapadnim kolosekom.