Kako ćemo videti, Tadićev put u Jasminu Lukač - honi soit qui mal y pense - bio je dug, trnovit i posut nebulozama i osionim glupostima. Pre nego što zađemo u sitnija crevca, podsetiću javnost na jednu prijateljsku polemiku sa Srđom Popovićem.
Kako ćemo videti, Tadićev put u Jasminu Lukač - honi soit qui mal y pense - bio je dug, trnovit i posut nebulozama i osionim glupostima. Pre nego što zađemo u sitnija crevca, podsetiću javnost na jednu prijateljsku polemiku sa Srđom Popovićem. Bio sam, naime, negde za nekog napisao da pati od seljačke grandomanije i prostačke sujete, na šta je Srđa replicirao da je svaka grandomanija seljačka, a svaka sujeta prostačka, ja sam pak Popoviću „poručio“ da je i Rihard Vagner bio pozamašan grandoman i veoma sujetan čovek, ali da se za velikog muzikanta nipošto ne može reći da je bio prostak.
Kao što se da naslutiti, između Jasmine Lukač i Riharda Vagnera postoje stanovite sličnosti, ali i velike razlike. Nakon što je javnosti podastrla svedočenja sa svih istorijskih mesta i događaja kojima je lično prisustvovala - onaj naš Marsovac će sigurno pomisliti da je Klara Lukač bila centralna figura u svemu tome - Đidova prezenterka zalazi in medias res, koji zaslužuje da bude citiran u „celini i celosti“ (Ž. Obretkobić).
„Interesantno“ - kliče Lukač - „da nikad, ali baš nikad, svi koji toliko žale za propuštenom prilikom da se posle Petog oktobra izvrši lustracija, ne pominju kao prepreku dejstvo OVPMB, nego polaze od „iste“ situacije savršenog mira koji je ko bajagi zavladao. Jedna tragična i teška činjenica im to omogućava, a to je da su oni koji su vladali Srbijom u bliskoj prošlosti ili ubijeni (Đinđić), ili zatočeni pa mrtvi (Milošević, Milutinović), ili u samoizolaciji, Koštunica (kamo sreće da je u Zabeli, prim. aut.), ili u nekoj vrsti kućnog pritvora (Nikolić).“
Prethodeća proseravanja i nejasnost sada postaju nešto jasniji. Ali pre nego što se upustimo u pojašnjavanje, dotaknimo se lustracije, za kojom inače žali maksimum deset osoba, od kojih sve lično poznajem. Ostaće, međutim, nejasno zašto bi „dejstvo“ OVPMB bilo prepreka za „izvršavanje“ lustracije. Pa nije OVPMB dejstvovala u Beogradu, vladi i Skupštini, nego u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Možda bi lustracije i bilo da je nije sprečavao rezervni Milošević Sarmojed, koji sada tavori u samoizolaciji, ali o tome smo već toliko puta govorili, nemojmo se ponavljati.
Iz priloženog se vidi da Lukač insinuira da su sve persone dramatis koje bi mogle spasti Kosovo ili mrtve, ili u samoizolaciji, ili u kućnom pritvoru i da se nazire da je preostao još samo jedan. Pretpostavljam da ste potrevili da je to JexS Tadić, glavom i bradom.
Ali ima onih koji podmeću klipove u točkove Tadićeve odbrane Kosova. Tko si oni? To su - according to Lukač - N. N. individuumi koje „sve nesnosnije iritira“ Tadić, naš „jedini živi bivši predsednik“, to je „društvance iz kafića i kafana koje sebe smatra isključivo jedinim građanskim javnim mnjenjem u Srbiji“.
Te spodobe su se - zbori Lukač - „Tadiću klanjali dok je bio na vlasti“, a sada to pretvaraju u „poništavanje njega ne hajeću“ - da, tako piše, ne „ne hajući“ - što time pljuju i na svoje vrednosti.
Šta na kraju drugo reći osim da se Tadić na kraju našao u dubinama nepismenosti, u Jasmini Lukač i da mu je, pravo govoreći, tu i mesto.
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija