FAMOZNO: GO­R­U­ĆA TEMA

Kao je­dan od uzro­ka mu­ške omla­din­ske ase­k­sual­nos­ti i dra­sti­č­nog opa­da­nja pro­cen­ta te­stos­te­ro­na, ek­spe­rt kog je žu­ta­ra Blic po­zvao da ra­sve­tli stav na­veo je sle­de­će, ci­ti­ram: „Te­le­fo­ni i di­gi­tal­ni sa­dr­ža­ji pos­ta­li su to­li­ko do­mi­nan­t­ni da mla­di­ći vi­še obra­ća­ju pa­žnju na ekra­ne ne­go na de­vo­j­ke oko se­be.“

Dru­ga ško­la je proi­ste­kla iz mog li­č­nog isku­stva. Dok be­ja­hu one pa­kle­ne vru­ći­ne, či­ta­ve da­ne sam pro­vo­dio pod kli­mom, po­pri­li­č­no se do­sa­đi­vao i u jed­nom mo­men­tu me đa­vo na­vra­ti da do­sa­d­nu ra­zbi­jem raz­gle­da­njem www.You­tu­be. Do ta­da sam gle­dao sa­mo you­tu­b­ske sa­dr­ža­je pro­cu­re­le na po­r­ta­le i dru­štve­ne mre­že, pa sam se za­pa­njio ko­li­či­nom i ra­zno­li­ko­šću sa­dr­ža­ja ko­je www. nu­di.

Šta da vam ka­žem. Se­dam pu­nih sa­ti sam pro­veo gle­da­ju­ći vi­deo-kli­po­ve o te­mi ko­ja me je za­ko­p­ka­la, do­čim me je You­tu­be, do­ko­na­v­ši šta me in­te­re­su­je, za­si­pao sve no­vi­jim ma­te­ri­ja­li­ma, a ja sam - kad sam, po­nu­kan po­ne­kim po­sled­njim zr­nom ra­zu­ma, uga­sio www.You­tu­be - ose­tio ne­ku te­šku te­sko­bu, apa­ti­ju, a po­što mi je te­stos­te­ron io­na­ko odav­no pr­d­nuo u ča­bar, he­mo­glo­bin mi je za­ce­lo bio opao za 20%.

Na­rod­ski re­če­no: po­sle se­dam sa­ti You­tu­ba ni­si ni za qw­rz. Ka­kav cr­ni se­ks.
Pos­to­ji i tre­ća ško­la, ko­ju će­mo pred­sta­vi­ti u na­šoj da­na­šnjoj i su­tra­šnjoj ko­lu­m­ni. To je ško­la Po­la Vi­ri­li­ja, ko­ji je, dok su te­le­fo­ni, Vi­be­ri, Tvi­te­ri i You­tu­bo­vi još bi­li u fa­zi ek­spres lo­n­ca, vi­deo šta se iza br­da va­lja i na šta će stvar iza­ći. Gle­da­ću da što vi­še po­jed­nos­ta­vim. Či­sto da i ja ra­zu­mem. Ku­ži­te, sta­ri mo­ji.

Ukra­t­ko, Pol Vi­ri­lio je pi­sao/go­vo­rio - tj. dža­ba kre­čio - da će glo­bal­no umre­ža­va­nje u tzv. real­nom vre­me­nu ra­zo­ri­ti vre­me­n­ski sled (či­taj: real­nost) ta­ko da će se - kad e-Ro­go­nja do­đe po svo­je (a do­šao je) - sve što se do­ga­đa isto­vre­me­no do­ga­đa­ti i onom ko­me se do­ga­đa i ce­lom sve­tu. I obrat­no. Ono što se bu­de do­ga­đa­lo ce­lom sve­tu do­ga­đa­će se sva­kom po­je­di­na­č­no. Ka­ko je to mo­gu­će - i da li je uo­p­šte mo­gu­će - o to­me se mo­že­te oba­ve­sti­ti u na­šoj su­tra­šnjoj ko­lu­m­ni „Ku­l­tu­ra tre­nu­ta­č­nos­ti“.

Svetislav Basara