FAMOZNO: KULTURA POPISIVANJA
Opštepoznato je da narodčići jugoistočne Evrope, naročito oni iz regiona sublesasto nazvanog Zapadni Balkan, veoma vole da pobeđuju, da u svemu budu prvi, najbolji (naročito u sexu), a nije nepoznato ni da su Srbi „lideri u regionu“.
Neumrli Grunf, tough guy iz stripa „Alan Ford“, bio je u pravu: Bolje je pobijediti nego izgubiti. Ali čak ni Grunfu ne bi palo na um da se pobijediti/izgubiti može i u jednoj dibidus netakmičarskoj disciplini kakva je popis stanovništva.
Ali zato je tu Ćosić - koji je i inače imao mnogo sličnosti s Grunfom - i njegova neumrla misao velikih ljudi: „Mi možemo i ono što ne možemo“. Sledstveno su srpski Spartanci, crnogorski Srbi, bili naumili da na popisu stanovništva pobede (ponekad i rođenu) zabludelu braću, crnogorske Crnogorce tako što će ih do nogu potući ako ne apsolutnom, a ono prostom većinom onih koji će u rubriku „nacionalnost“ upisati Srbin/kinja.
Pripreme za popis stanovništa u CG - umalo, grešna mi duša, ne napisah „pripreme za građanski rat“ - trajale su maltene godinama. Epidemija koronavirusa je obema popisnim - umalo, grešna mi opet duša, ne napisah „zaraćenim stranama“ - došla ko kec na deset, kao dovoljno jak razlog za odlaganje tokom koga će se praviti strategije, raditi na terenu i huškati na izjašnjavanje za srpstvo/crnogorstvo.
Vajkadašnja crnogorsko-srpska - ali i srbijanska - logika bez krčmara bila je sledeća: ako li na popisu bude više Srbalja, ko će se drznuti da ospori aksiom da su tamo gde su Srbi, većina zemlja i država srpska.
Kako god. Posle silnih zamajavanja, natezanja, pregovora, dogovora i zamjerki, popis je konačno sproveden, i to bez žrtava u ljudstvu i materijalu. Ali procedura popisa je bila samo polovina posla. Trebalo je da prođe gotovo godina dana od završetka popisa do objavljivanja njegovih rezultata. (Valja napomenuti da je u pitanju populacija od 623.156 stanovnika.)
Zašto se toliko čekalo, da li se možda (obostrano) uzdalo u neku neočekivanu silu koja će doći niotkuda i promeniti brojeve, ostaće nepoznato. Bilo kako bilo, onomad su rezultati, da ne kažem baš na silu boga, objavljeni i pokazali da su na popisu ipak pobedili Crnogorci sa 41,12% (Srbi 32,93%), ali je zato srpski jezik više nego „ubedljivo“ potukao crnogorski sa 43,18% prema 34,53%.
Zanimljivo (i krajnje retko u ovima krajevima): crnogorski odjeci i reagovanja na popis pokazuju da se sve popisne, da ne kažem baš jebene, stranke osećaju kao pobednici, s tim što je optimizam nešto veći u serbstvujušćem taboru, jer je popis, u odnosu na prethodni, pokazao manjak od 22.429 Crnogoraca i višak od 27.260 Srba.
Taj višak je, pretpostavljam, veoma obradovao Raju Mandića i Pipuna Kneževića, koji su, bezbeli, izveli sledeću računicu: još četiri popisa i bićemo većina, a onda nam je samo nebo granica, a Beograd u Rožajima.
Ta bi se računica mogla pokazati bez krčmara ako se u međuvremenu promeni sudija, pa na sledećem popisu bude 35.000 Crnogoraca više, a 28.000 Srba manje.
PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA ANTONIOM KOŠTOM: Zahvalnost na podršci evropskom putu Srbije, tema bilo i otvaranje Klastera 3