Svakom čoveku sudbina je njegovo telo, jer oni sitniji ne mogu biti veći, a oni krupni ne mogu biti sitniji, pa im valja život živeti s obzirom na to šta su im bog ili priroda dali.
Kao što je svakom čoveku sudbina njegovo telo, tako je svakoj državi, naciji ili narodu sudbina njihova geografija. Englezi nikad ne bi bili Englezi da nisu na Ostrvu, što im je dalo prednost vodenog bedema usled čega su svakog osvajača mogli dočekati manje ili više spremno, dok su istovremeno mogli da planiraju nesmetano svoja svetska osvajanja. Jednako tako, geografija je tek sudbina Rusiji, koja drži toliko veliko parče zemlje da ju je to uvek nužno dovodilo do ratnih prenaprezanja. I Francuskoj i Nemačkoj i ostalima je sudbina njihova geografija, a kako to tek neće biti Srbiji, koja je često kao sirak tužni bez iđe ikoga ostajala da „visi“ sama na Balkanu, braneći neko svoje zamišljeno carstvo, dok su svi drugi pametno gledali svoja posla.
Ne bi nikakvih problema bilo s bilo kojom našom politikom koja je terala mimo sveta, poput one Miloševićeve, da smo mi ostrvo i da možemo baš tako da nas boli uvo za okruženje. Međutim, tužna je strateška činjenica da Srbija ne samo da nije zaštićena nikakvim morem kao Engleska već uopšte i nema više more, već je čista kontinentalna zemlja sa obiljem komšija, te je jedna od retkih država koja graniči sa čak osam suseda. Već to nalaže opreznu i dobrokomšijsku politiku, a kada se tome doda činjenica da je većina komšija u Evropskoj uniji ili u NATO, ili i vamo i tamo, onda to nalaže oprez da se ne vozi u suprotnom pravcu od onoga u kojem ide region. Ne bi suprotni pravac možda bio ni neki problem da Srbija ima neki moćni bekap iza sebe, poput Izraela, koji opet može kako i šta hoće, za razliku od drugih, o čemu je najnovije svedočanstvo tužna sudbina Bašara el Asada, čiji se režim srušio kao kula od karata.
Jednostavno govoreći, Balkan nije neko usamljeno ostrvo u Tihom okeanu, već je poluostrvo evropskog kontinenta, te mora, hteo - ne hteo, da prati dominantne tokove kontinenta. To su prilikom pada Berlinskog zida bolje shvatili od nas maltene svi u komšiluku, zbog čega smo devedesete proveli u borbi s vetrenjačama, a situacija u svetu je sada takva da moramo biti ekstremno pametni da nadoknadimo te godine koje su pojeli skakavci.
Elem, potpisnik ovih redova i organizacija koju predvodi - Forum za strateške studije - imaće čast i zadovoljstvo da samo dan nakon što ova kolumna bude objavljena ugoste u Beogradu na velikoj međunarodnoj konferenciji „Strateški tokovi 2024: Budućnost Evropske unije nakon novog institucionalnog sastava Evropskog parlamenta i Komisije“ sam krem evropske, regionalne, a bogami i naše politike, kako bi u miru jedni s drugima raspravili što nam valja činiti da ne ponovimo greške iz prošlosti i kako da Balkan doprinese Evropi, a bogami i Evropa Balkanu, i kako da svi lepo u miru i razvoju izbegnemo nepotrebno trošenje energije jednih na druge, već da, naprotiv, pravimo sinergiju koja će svima biti od koristi.
Jer Evropa je naša sudbina budući da smo mi zapravo geografski deo njenog tela, pa i ona, htela - ne htela, mora da vodi računa o nama, kao i mi o njoj, uostalom, i da idemo zajedno tamo gde će biti dobro čitavom telu i svim njegovim delovima.
BLOKADERI NASTAVLJAJU TERORISANJE SRBIJE - RAZOTKRIVENA NOVA SUMANUTA IDEJA U strogoj tajnosti izglasali plan "Lovac i košuta" - večeras ili sutra zauzimaju RTS