Našu subotnju kolumnu posvećujemo kulturi davanja podrške. Davanje podrške je relativno nov srpski zanat koji je svoj zvezdani trenutak doživeo krajem osamdesetih i od tada svaki dan u svakom pogledu sve više napredovao.
Najveću podršku „ikada“ dobio je Slobodan Milošević. Davanju plebiscitarne podrške Miloševiću prethodila je golema (višegodišnja) euforija, pojava na čije sam opasnosti po istoriju i život upozorio u jednoj od onomađašnjih kolumni.
Od pre izvesnog vremena, preciznije od početka studentskih demonstracija - koje se suštinski razlikuju od serije opozicionih protesta, za koje samo zahvaljujući averziji prema teoriji zavere nisam mislio da se organizuju u dogovoru s Vučićem - davanje podrške je ponovo ušlo u veliku modu.
Takozvane javne ličnosti - javne žene se zasad nisu oglašavale - naprosto se utrkuju ko će dati podršku protestnoj studentariji, što je, uprkos mojoj averziji prema davanju podrške, OK. Interesantno, za sada nema davača Visoke kontrapodrške, uobičajenih u ovakvim situacijama, ali pretpostavljam da su, kako se to kaže, „u pripremi“.
Pa i to je OK. Sve se to skupa odvija unutar granica ustavnih i zakonskih prava na bla, bla, bla... Ali pogledajmo kako stoji stvar sa „primačima podrške“, tj. srbskim strankama i pokretima. Svi primači podrške - i oni na vlasti i oni u opoziciji - vrlo popreko gledaju na davača podrške protivničkim strankama. Padnu tu i teške reči. Bilo je vremana kad su padale i glave - u gorem - i robije (u boljem slučaju.)
To već nije OK. Ali to se očekuje od autoritarnih stranaka koje počivaju na (po pravilu račundžijskoj) ljubavi između stranačkog vođstva, članstva i simpatizerstva i ne čestim deklarativnom izlivima ljubavi i odanosti.
Stranke i pokreti koji se predstavljaju kao građansko-demokratski ne bi trebalo da se povode autoritarnom Zulu logikom: ko nije s nama, taj je protiv nas. Ko se ne povodi za tom logikom, dobro čini. Jer pazite. Onaj ko je protiv tebe, nikada - osim ako ga dobro ne platiš - neće biti za tebe, a ako ga budeš napušavao, uturao na spiskove srama, još će više biti protiv tebe i još će se čvršće povezati sa onima koji su protiv tebe, a koji daju i neku kintu.
Avaj, oba srpska novindžiluka - i onaj „vlasni“ i onaj opozicioni - ne misle i ne rade tako. Ako opozicioni novindžiluk s pravom osipa drvlje na hajke, satanizacije, blaćenja i napušavanja nepodćunih od strane „vlasnih“ novindžija, zašto onda, kao što je to uradila Nova, Informer građanske Srbije - objavljuje spiskove ličnosti koje ne samo što nisu dale podršku studentskim protestima - za to bi im se i progledalo kroz prste - nego su dale podršku Vučiću.
Pitam se zašto novindžije Nove i šire - ne uče od Ljilje Smajlovićke, ima se od nje štošta naučiti o političkom novinarstvu. (Kad bi se Ljilja registrovala kao politička partija, 50 godina ne bi silazila s vlasti.)
Takođe se pitam: za koji qwrz i Vučiću i opoziciju i studentariji treba bilo čija blanko podrška? Ima li to neke veze sa psihologijom?
EU ODOBRILA PLAN ZA JAČANJE ODBRANE EVROPE: Orban odbio da potpiše zaključke EU o slanju vojne pomoći Ukrajini! (FOTO, VIDEO)