FAMOZNO: KILAVI ČOVEK VEKA
Nije to počelo sa Miloševićem, niti će završiti u Visokom ili nekom budućem Carstviju - jeste raspisivanje izbora za ustavotvornu skupština i stvaranje nove Republike Srbije na ruševinama kneževina i kraljevina Srbije i nekoliko Jugoslavija, u kojima Srbije zvanično nije ni bilo.
To je u teoriji moguće, ali u praksi - sve da se nekim biblijskim čudom i stekne saborna politička volja za raspisivanje ustavotvorne skupštine (za koju 3/4 ovdašnjih politikanata nema pojma šta je) - to je nemoguća misija.
A evo i zašto, što reko Blic. Zato što niko od mainstream političkih persona dramatis u Srbiji - i vrlo malo ko od srbske kulturne i tehničke inteligencije - i ne pomišlja da je problem u drevnoj nacionalnoj državnoj politici „Srbi svi i svuda“, sklepanoj od guslarskih epskih pesama i mitomanije, nego svi misle da je problem u ovom ili onom jakom srpskom čoveku decenije.
Znate priču: „Samo da ovaj ode.“ Kad taj u jednom momentu ode, dođe drugi - da ne kažem baš Murta - opet: „Samo da ovaj ode.“ I tako dvesta i kusur godina. I - šta? Kad se nešto uporno ponavlja, to najpre postane rutina, a posle izvesnog vremena prinudna radnja.
Neizbežni pičvajzi i lomovi koji proističu iz vekovnih prinudnih radnji nikada ne dovode u pitanje „svetinju“ vekovne prinudne radnje, nego se upisuju na raboš Kominterne, Vatikana, Brisela, Vašingtona, Zagreba - nepotrebno precrtati - i svale na grbaču jakog čoveka decenije.
Kad je jaki čovek devedesetih Milošević strmopižđen, ukazala se prilika za raspisivanje ustavotvorne skupštine, koja bi bezbeli bila raspisana - a šta bi posle bilo, možemo samo nagađati - da kilavi čovek veka, Koštunica uz pomoć „složne braće“ i cincarsko-kalburske čaršije nije stopirao stvar.
Ako je neko mislio - a izgleda da je ogromna većina mislila - da će posle javnog streljanja premijera i državnog udara, koji je prošao ispod „radara javnosti“, stvari u ovoj zemlji krenuti u pravcu ustavnosti, zakonitosti i „boljeg života“, pogrešno je mislio ili - tačnije - uopšte nije mislio - ili je (najtačnije) mislio guzicom.
Zbog pomanjkanja legitimiteta i totalne izanđalosti politike koju su restaurirali - kobajagi sa „građanskim likom“ dijumvirat Koštunica-Tadić se samostrmopizdio. Država Srbija je bankrotirala, a na scenu je, u kapacitetu prinudnog upravnika, stupio Visoki Vučić.
I u tom kapacitetu će ostati sve dok srpskoj građanskoj političkoj i kulturnoj eliti ne dođu iz dupeta u glavu sledeći gvozdeni zakoni istorije. Pravilo jedan: govna koja su nasrali dedovi i očevi moraju se očistiti, u suprotnom se moraju pojesti.
Zakon drugi, važniji, najteži za utuvljivanje glasi: istoriju ne stvaraju istorijske ličnosti, istorija je ta koja ih stvara. I nikad ne greši.
· Reaguj