UDARNA PESNICA: Odlazak trovača
Nikada nisam voleo, a još manje poželeo, da se bilo koja medijska kuća ugasi. Naučen sam još kao klinac da je veoma važno čuti svačije mišljenje, proveriti informaciju iz više izvora, prihvatiti ako nisi upravu i promeniti mišljenje, debatovati...
Mediji bi suštinski trebalo da budu u službi istinitog informisanja i sučeljavanja različitih mišljenja. Zahvaljujući „Junajted grupi“ oni to odavno nisu. Njihovim dolaskom nastala je u Srbiji užasna podela na medije koji su apsolutno za vlast i na medije koji mrze vlast. Evo, kao neko ko je narodni poslanik vlasti pišem kako je to nešto što je veoma loše po društvo. No, od prvog dana stvarajući televiziju N1, a kasnije i TV Nova S, „Junajted grupa“, rukovodeći se pre svega biznis interesima Dragana Šolaka kao vlasnika, a zatim i opozicije koju je on držao pod svojom šapom, napravila je medijski koncept izveštavanja samo da je protiv Aleksandra Vučića.
Šta god da se dogodi u državi, da li su loši vremenski uslovi, da li se povećao ili smanjio vodostaj na Savi, da li je neka nesreća u fabrici, za sve je kriv Vučić. Takvim konceptom napravili su ambijent sumanute podeljenosti, odnosno oni kao proizvođači jednog apsolutno trovačkog programa bukvalno su radikalizovali svoje konzumente da oni žive danas u tom balonu koji su napravili N1 i Nova S i da van njega ne prihvataju da postoji neki drugačiji svet. Te televizije nisu napravljene da bi se preko njih, što je i logično, nešto zaradilo. Njihov komercijalni udeo ne postoji. One su napravljene bukvalno kao trovačnice kako bi se preko njih vršio kontinuirani pritisak na Vučića i vlast koju on simbolizuje, te je njihova svrha bila da se kroz taj pritisak ostvaruju određeni politički i ekonomski ciljevi samog gospodina Šolaka i Đilasa kao predvodnika opozicije.
Kako je Vučić to sve izdržao do sada, to bog sveti zna. Uostalom, početak emitovanja N1 televizije simbolizuju kadrovi prebijanja Andreja Vučića od strane Žandarmerije, kada se kamera do tada još uvek nepostojeće televizije, gle čuda, našla baš na tom mestu da snimi kako žandarmi prebijaju brata tada predsednika Vlade.
Dakle, počeli su svoje emitovanje sejući mržnju prema svakom ko je na bilo koji način blizak Aleksandru Vučiću, a po svemu sudeći, tako će i završiti. Ono što se ovih dana priča jeste kraj Šolakove imperije pod nazivom „Junajted medija“. Rasprodaje se imovina jer je čovek u životu mnogo hteo, a dugovi su narasli. Da se kojim slučajem domogao nacionalne frekvencije verovatno bismo danas bili zombirani sa N1 programom. Ovako, „velikani“ našeg novinarstva, poput Žakline Tatalović, Slobodana Georgieva, Jelene Obućine, Igora Božića i njima slični, moraće na tržište. Taman da pokažu svoje raskošno novinarsko umeće i da se snađu za novac, bez tajkunskog dotiranja i para koje su dobijali kroz pretplatu korisnika za SBB mrežu.
Kako god i šta god, iskreno i od srca ne želim da se oni ugase. Pluralizam mišljenja u Srbiji je potreban. No, kao apsolutni zagovornik kapitalizma u ekonomskim odnosima, uvek ću naglasiti da tržište sve reguliše. Jer, s dosadašnjim trovačkim i, kako klinci rekli, hejterskim programom, šanse za opstanak su im nikakve. Otuda verujem da će, ukoliko se odluče da uđu u posao s tim televizijama, morati radikalno da promene koncept. I to jeste sreća za Srbiju, iskreno se radujem, jer medijske trovačnice su loše po svako društvo.
![[object Object]](/img/reactions/reaction-love.png)
![[object Object]](/img/reactions/reaction-like.png)
Još nema komentara – sjajna prilika da pokreneš raspravu!