Opšti građansko-opozicioni stav - bolja reč je opšte mesto - jeste da vlasnik svih visaka i mistrija, i noževa i pogače, Vučić ne poštuje Ustav, da zaobilazi institucije i da vlada po babu i stričevima.
Kažem „građansko-opozicioni stav“ zato što je u opticaju i „ljotićevsko-opozicioni stav“, saglasno kome Vučić sve to radi nedovoljno energično.
Imam li ja stav? Naravno da ga imam. Moj stav je sledeći: Vučić samo mnogo brže, jače i bolje ne poštuje Ustav, ne zarezuje institucije i vlada po babu i stričevima nego njegovi prethodnici, i to svi po spisku, sa izuzetkom Zorana Đinđića, kome je takođe nabijano na nos da zaobilazi institucije, što je bilo daleko od činjeničnosti. Taj stav - koji je postao aksiom u građansko-opozicionim krugovima - mnogo duguje činjenici da za vreme Đinđića određene institucije nisu ispunile želje nekim babama i stričevima; „babama“ i u značenju „babo“ i u značenju „baba“.
Pisac hoće da kaže: sa samo delimičnim izuzetkom kratkog perioda od 2000. do 2003, u Srbiji se nikad (i slovima) nikad nije poštovao Ustav, uvek su se zaobilazile institucije i oduvek se vladalo po babu (babama) i stričevima. To je bila neizbežna posledica nedovršenosti jedne male države, koja je tako nedorađena, nedovršena, besputna i siromašna bila naumila i od nauma ni danas ne odustaje - da napravi četiri puta veću državu.
Dvehiljadite se ukazala prilika da se država Srbija preudesi i instuticionalizuje na racionalnim osnovama, ali čekajte, ta prilika se bila ukazala i 1989, ali je Srbija plebiscitarno izabrala Ćosić-Miloševićev plan oslobađanja srpskih zemalja i četvorostrukog uvećanja. Na isti način je plebicitarno (93:7) odbacila i Đinđićev projekat i izabrala Ćosić-Koštunica-Tadićev plan oslobađanja svih srpskih zemalja, ovoga puta „s građanskim likom“. Cinik bi rekao: tražili ste, gledajte.
Državama se - svima do jedne - vlada pomoću ideologema pretočenih u političke mantre, koje posle izvesnog vremena - u Srbiji se to vreme proteglo na više od 150 godina - prestanu da deluju, čak i kad postoji politička volja da i dalje deluju, kao što preterana upotreba antibiotika na kraju učini da izgube lekovita svojstva.
Pisac hoće da kaže da se isto ono što i antibioticima dogodilo i mantri „Kosovski zavet, vidovdanska etika, Srbi svi i svuda i srpski svet“. Počelo se od Garašanina s tom mantrom i stiglo se do Visokog Carstvija, dalje se u tom pravcu nema kud. Stoput sam ja ovde pisao: više se nema šta srušiti. Sada se može - što ne znači da mora - samo graditi, ne mislim na stanogradnju, toga ima napretek.
I to što treba da bude sagrađeno na kraju će se - protivno većinskoj volji svih Srbija i svih čaršija kako onomad napisah - i sagraditi. A kad će - to je već pitanje od 1.000.000.000.000 svih valuta sveta. Situacija na terenu, tj. ravnoteža nemoći - ogromna podrška studentariji i neopadanje podrške Visokom Mestu - ne ostavlja drugi izbor. Ali to je tome tako. I ex-yu automobilske registarske tablice su promenjene posle dvadeset godina od raspada Jugoslavije, tek kad nije bilo kud.
Još nema komentara – sjajna prilika da pokreneš raspravu!