Kad se u bilo kojoj tački sveta sudare civilni avion i vojni helikopter, to je onda zanimljiva strateška činjenica. Kad se civilni avion i vojni helikopter sudare u Vašingtonu, glavnom gradu jedne od svetskih supersila, i to na osam kilometara udaljenosti vazdušnom linijom od Bele kuće, gde obitava sam američki predsednik, onda je to prvorazredni strateški događaj koji može imati i strateške posledice. I konačno, kad se na sve to doda da je vojni helikopter koji se zaleteo, iz ovih ili onih razloga, na civilni avion čuveni „crni jastreb“, letelica za sasvim specijalne operacije, koja je upravo ovom prilikom bila na „obuci“ u specijalnoj misiji simulacije moguće evakuacije najvišeg osoblja Bele kuće u okviru šire operacije „obezbeđivanja kontinuiteta vlade“, onda sve počinje da liči na scenario iz nekog vrhunskog političkog trilera. Ali da se ne odajemo brzopleto teorijama zavera i ne isključimo najčešći uzrok svih ljudskih nesreća - banalnu ljudsku glupost, nepažnju i nesposobnost, i da objektivno analiziramo moguće posledice ovog događaja po dešavanja na samim ledenim strateškim vrhovima sveta.
Donald Tramp je pre ovog događaja bio na dobrom putu da postane politički supermen koji političke krize rešava jednim pretećim pogledom, kako je rešio, ma koliko možda i samo privremeno, postojeće puškaranje između Izraela i Hamasa, koje je fakat stalo od kada je on počeo da preuzima komandu. Nadalje, upravo dan pre ovog nemilog događaja se u svetskim medijima pojavila skica moguće „mape puta“ za mir u Ukrajini, te se činilo da ćemo do Uskrsa imati i konkretne rezultate. Da ne pominjemo da je Tramp brzinski potpisao i milion unutrašnjih uredbi i odluka i počeo veliko spremanje Amerike, delujući poput Klinta Istvuda, zavodeći red svuda, a posebno na granici, baš kao pravi kauboj. Činilo se da mu sve ide od ruke, da sve može i da nema te sile koja ga može prizemljiti.
I onda se desi najteža vazdušna nesreća u Americi još od tragičnog 11. septembra, srećom, mnogo slabija, ali što, s obzirom na još uvek nejasne okolnosti pada „crnog jastreba“ u samom Vašingtonu, koji je sa sobom povukao 67 duša, biva dovoljno da početak mandata Trampu učini gorkim. Bilo je i gorih dešavanja na počecima mandata američkih predsednika, te je tako npr. na Regana pucano, ali Tramp je prošao tu fazu još u kampanji, kad je reagovao kao da ga je za desno uvo ujeo komarac. Videćemo i nakon ovog događaja, bez obzira na to da li je to poruka sa neba ili iz dubina zemlje, od čega je satkan, da li i dalje od čelika.
Legenda kaže da je Aleksandar Veliki u ono vreme kad je osvojio čitav tada poznati svet, i usled tih zahtevnih poslova bio i ranjen, rekao: „Svi mi govore da sam sin Zevsov, ali ova rana što boli mi govori da sam samo čovek.“ Iz njega je verovatno tada progovorio njegov mudri učitelj i savetnik Aristotel, jedan od najbistrijih umova koje je čovečanstvo ikad imalo.
Biće zanimljivo što će Trampu nakon pada „crnog jastreba“ reći njegovi savetnici, jer takvi bistri ljudi nikad nisu prestali, još od Aristotela i Aleksandra, da imaju presudnu ulogu u mudrim potezima vladara. U Americi, kao i u drugim ozbiljnim državama sveta, ne manjka takvih mudraca i savetnika, i možda će baš oni spasti svet, držeći se onog što je moguće, umesto da se poput večnih amatera večno vrte ukrug, tražeći nemoguće.
