FAMOZNO: SPREMANJE PUCANJA
Bio je to odlomak gostovanja određenog, već viđenog popa Stevana Jovanovića - zamenika predsednika odbora za versku nastavu SPC - u nekoj pričaonici „našeg prava da znamo sve“.
Samo što kliknuh na klip, čuh zamenika predsednika Stevanovića kako glagolji: „Mi imamo informacije da se sprema pucanje, da će neko otvoriti vatru na studente.“ Momentalno odustadoh od daljeg gledanja i pomislih - da sam udbaš i da sam čuo šta Jovanović govori, momentalno bih pozvao zamenika predsednika Udbe i rekao sledeće: „Šefe, evo neki pop priča na RTS da ima informaciju da se sprema neko pucanje i da će neko otvoriti vatru na studente.“
Idemo dalje. Da sam, recimo, zamenik predsednika Udbe, ovako bih reagovao. Izdao bih sledeće naređenje: „Odmah privedite popa na informativni razgovor u svojstvu građanina, ispitajte koji to ‘mi’ imaju informaciju o pripremi pucnjave, pa ako se pokaže da je informacija tačna, onda preduzmite mere, a ako li ispadne da u tom dimu nema vatre, onda ga dobro ispendrečite i podnesite krivičnu prijavu za širenje lažnih vesti i uznemiravanje javnosti.“
Tako bi pop Stevanović prošao u mnogim državama. Ono što je rekao ne bi čak morao ni da kaže javno, pred stotinama hiljada gledalaca, bilo bi dovoljno da to kaže u telefonskom razgovoru s nekim ahbabom. Telefonski - i mobilni i stacionarni - razgovori se (uglavnom) prisluškuju isključivo po odluci suda, ali kompletna belosvetska telefonska komunikacija - pretpostavljam i naša - prolazi kroz softvere koji po algoritmu detektuju reči poput „bomba“, puška, „pucanje“, „premijer“,“ predsednik“ i sl.
Ako softver ustanovi da je neko rekao „Mica je seks-bomba“, „premijer je govno“, „predsednik mesne zajednice je lopov“, onda ništa, ali ako li čuje rečenicu poput Jovanovićeve, koja nedvosmisleno insinuira da će neko pucati u nekog, trenutno upali crvenu lampicu u Udbimom Sitarion roomu i onda se stvar odvija kao u drugom pasusu naše današnje kolumne.
A evo zašto, što reko Blic. Popovi i kalcani ovo ne znaju - ne treba ni da znaju - ali kriminolozi već odavno znaju sledeće: da rečenice poput pop Jovanovićeve u 80% slučajeva uđu na jedno, izađu na drugo uvo, da 19,9999 % vlasnika TV ušiju zastraše, ali da onih 0,0001% vlasnika ušiju - ohrabre. Daju im ideju subliminalnim putem. Stalno se zaboravlja Jungovo otkriće da se u svakom - i slovima svakom - čoveku krije ubica.
Ono, fakat, u Srbiji nema dana a da se u tablodima ne najavi priprema neke pucnjave, ali nije dobro da pop govori kao tabloidi. Tabloide ni najverniji čitaoci njihovih naslova i gledači prinadležnih međunožja ne uzimaju ič za ozbiljno, ali još uvek ima pozamašan broj, istina sve manji, onih koji ozbiljno shvataju reči zvaničnih predstavnika crkve.
