U vreme pisanja ove kolumne vlast u Srbiji se sprema na organizovanje velikog mitinga na tlu Vojvodine, kao i usvajanja svojevrsnog političkog manifesta i platforme o Vojvodini kao sastavnom delu Srbije.Vladajuća garnitura tvrdi da se naša zemlja nalazi pod udarom specijalnog hibridnog rata koji ima za cilj dehumanizaciju njenog političkog vrha i potpunu razgradnju i diskreditaciju njenih institucija. Vojvodina je, sudeći po izjavama nosilaca nekih od najvažnijih državnih funkcija, postala poprište šahovske borbe za budućnost cele Srbije i srpskog naroda.
Nasuprot onima koji poslednjim dešavanjima u Srbiji, a posebno u njenom severnom delu, pristupaju na način da upozorenja o vojvođanskom separatizmu koja dolaze od državnog rukovodstva vide kao skretanje sa glavnih političkih i društvenih tema, mišljenja sam da društvene i političke tendencije u Vojvodini treba sa pažnjom pratiti. Nije nikakva tajna da pojedini novosadski profesori koji podržavaju proteste imaju izražene autonomaške vojvođanske sentimente koji se graniče sa zahtevima za otcepljenje Vojvodine od ostatka Srbije.
Činjenica je da su političku cenu nezadovoljstva dela građana koji protestuju platili upravo srpski funkcioneri sa teritorije same Vojvodine – prvi premijer u istoriji Srbije iz Novog Sada Miloš Vučević podneo je ostavku, a isto je učinio i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.
Videli smo da je upravo na teritoriji Banata došlo do incidenta u vezi sa automobilom predsednika republike Aleksandra Vučića. Nije li već godinama unazad pod udarom strahovite medijske satanizacije upravo vladika bački SPC Irinej Bulović?
Srbija je danas demokratska zemlja u kojoj svako, uključujući i studente, ima puno pravo da mirno protestuje i izražava svoje nezadovoljstvo. Svi zahtevi studenata su do sada ispunjeni i verujem da će svaki razuman zahtev ne samo njih, već i bilo koga drugog biti blagovremeno razmotren i usvojen. Nemojmo, međutim, dozvoliti da nam se kao narodu još jednom podmetne kukavičje jaje podela i svađa. Vojvodina ima značajan stepen autonomije i zagarantovana prava za sve njene građane. Namerno ne koristim izraz nacionalne manjine jer su u Vojvodini, kao i u Srbiji u celini, svi ravnopravni. Srbi su u Vojvodini samo brojčana većina, a Mađari, Rumuni, Slovaci, Rusini i drugi manjina, i to je sve. Ne možemo i ne smemo dozvoliti da glasna i ekstremna manjina koja sanja o obnovi Austrougarske ili Pavelićeve NDH do Zemuna naruši skladan suživot svih naroda Srema, Bačke i Banata. To nisu uspeli ni u najteže vreme 1990-ih, pa neće ni danas. Naš narod kaže da se onaj koga su zmije ujedale i guštera plaši. Posle onoga što nam se desilo sa južnom autonomnom pokrajinom logično je da brinemo o sličnim tendencijama u onoj severnoj. Vojvodina je Srbija, a svaka drugačija formulacija iste svakako je razlog za oprez.
Dr Rajko Petrović
Naučni saradnik Instituta za evropske studije
