FAMOZNO: ANARHIJA ALL OVER SLAVSKA ČARŠIJA
On je dobar-dan-čaršijo-na-sve-cop- bad cop je onaj dilber kome trenutno ne mogu da se setim imena, ali setićete ga se po žestokim govorancijama sa skupštinske govornice.
Ružić često ustalasa crveno-crnu javnost izjavama koje odstupaju od zvanične verzije i koje bi više pristajale nekom žutom ološu nego čoveku posebnog kova. Tako je pre nekoliko dana za TV Prvu izjavio - a žutara Nova to uredno prenela - sledeće: „Kad čujemo razne pokliče kako je Srbija pobedila, ili kako je obojena revolucija uništena... Prvo, ja ne znam da li je obojena revolucija ovde uopšte na delu... Ukoliko jeste, onda su prosto naši državni organi, bezbednosne službe, to morali da preduprede. Ukoliko to nije bio slučaj, onda nema obojene revolucije.“
Ružić je takođe kazao „da energija ne jenjava“ i upozorio na mogućnost „stvaranja atmosfere 5. oktobra, ne daj bože da dođe do tolike anarhije, nestabilnosti, atmosfere 5. oktobra“. S moje strane mogu reći samo: pu, pu, daleko bilo.
Moda da se napred citirano nije svidelo Visokom Mestu, a i Dačić se verovatno namrštio, mada bi za istoriju i život bilo bolje da Visoko Mesto ozbiljnije shvati Ružića, a da Dačić prestane da se mršti. Sada prelazim na elaboraciju. Atmosfera 5. oktobra „nije se stvorila zato što je tog dana bio 5. oktobar - mada se u vlaškomagijskom poimanju stvari smatra da je datum bio presudan - nadalje, petooktobarsku atmosferu nisu stvorile „sile mraka i haosa“, tu atmosferu je stvorilo Miloševićevo odbijanje da se suoči s realnošću izgubljenih prezidencijalnih izbora.
Idemo dalje. Miloševića nisu - u fakat poprilično anarhičnoj atmosferi - strmopizdili demonstranti i tadašnja opozicija, nego mu je ondašnji državni aparat (iz razloga poznatih redakciji) otkazao poslušnost i pustio ga niz vodu. To nije bila „izdaja“, državni aparat nije imao nameru da ga pusti niz vodu, državni aparat se naprosto raspao jer je predugo bio servis partikularnih interesa „porodice“ i porodičnih prijatelja.
To uvek tako biva u slučajevima kad državni aparat nije servis svih građana, nego servis ove ili one grupe građana i kad protiv sebe ima približno polovinu populacije, a upravo to je slučaj u Srbiji (svih vremena i boja). Iz razloga nepoznatih redakciji, uspenije Obrenovića (i njihove klijentele) uvek je značilo sunovrat Karađorđevića, sve dok to istoriji nije dosadilo, pa su komunisti počistili i jedne i druge, ali su nastavili starim putem grešnika i Srbiju podelili na radnike, seljake, poštenu inteligenciju i reakciju i neprijatelje države.
Uvođenje višepartijskog sistema nije ni za „i“ popravilo stvar. Moglo bi se čak reći i da ju je pogoršao. Hunta Koštunica-Tadić donekle je izgladila stvar i moram - uz sve rezerve prema hunti - reći da je to bilo „najzlatnije doba kilave srpske demokratije“. Kakvo će biti novo doba, ostaje da vidimo.
