Dakle, nema šta nisu isprobali u sumanutom arsenalu trikova karakterističnih za obojene revolucije. Više i ne kriju da su pokrenuli revoluciju, no u tome im je najveći problem. Ona je imala svoj zenit i pukla je kao naduvani mehur. Sad se mehur izduvava i jedino što im je preostalo je krajnja radikalizacija, odnosno pokušaj izazivanja oružanog sukoba, ne bi li na taj način pokušali da ožive uveliko umiruću revoluciju. No, podgrejani leš nikada ne može da se oživi. Gotovo je s njihovim iživljavanjem. Oni sada deluju kao odbrana Berlina pred nastupanjem Crvene armije, kad je Hitler i decu mobilisao da brane neodbranjivo. Pobeđeni su mudrošću i bez upotrebe sile, koju su tako žarko priželjkivali kako bi imali razlog da glume žrtve. Na kraju, umesto žrtava ispali su zapravo oni nasilnici, a klatno je otišlo na drugu stranu, tj. svi smo mi danas postali žrtve njihovog pokušaja revolucije, pa je zapravo većinska Srbija više nego željna da se sprovede odlučna kontrarevolucija.
Današnji revolucionar je postao simbol za antisrpsko delovanje, štrokavi anarhista koji prezire sistem, nasilan je i prezire neistomišljenike, prezire državu i poredak, mrzi Crkvu i veru, pljuje po svim nacionalnim vrednostima i zalaže se za totalitarizam, u kome za neistomišljenike nema mesta. Neistomišljenici su nepoželjni. U jednom momentu, dok običan svet nije shvatio o kakvoj se prevari radi, nakačili su se na studente ističući kako se oni bore za nekakvo pravedno društvo u kome će raditi institucije. No, s vremenom su sami pokazali i dokazali da je zapravo jedina njihova institucija plenum, te su oni sami postali negacija pravne države i demokratije, jer se njihova ideja svela na zamisao države poput SSSR posle Oktobarske revolucije. Mnogi od njih i ističu da su idejno vezani za Lenjina, pa se čak i oblače kao Lenjin i idu po školama da drže deci govore.
Nasuprot njima, današnji kontrarevolucionar je pre svega Srbin, verujući čovek koji poštuje poredak, poštuje tuđe mišljenje i ne mrzi neistomišljenika, već se zalaže za sučeljavanje mišljenja, poštuje srpsku tradiciju, srcem i dušom voli majku Srbiju i zalaže se da je volja naroda zapravo volja Boga. Narod je suveren i on bira vlast, a ne plenum. Kontrarevolucionar ne želi škole koje će ideološki oblikovati decu i, umesto gradiva, da ih nastavnici uče pobuni i sindikalnom organizovanju, već gradivu koje je predviđeno za obrazovanje dece. Kontrarevolucionar nikada ne udara na decu i ne uskraćuje im obrazovanje, jer je svestan da je to štetno po budućnost otadžbine. Nama su potrebni obrazovani mladi ljudi, a ne gomila neobrazovanih proletera koja je ideološki zatucana. Zato se to klatno pomerilo na drugu stranu i za samo četiri meseca postalo je apsolutno „in“ biti kontrarevolucionar. Ključno u svemu je da je današnji revolucionar apsolutno strani plaćenik kome, doduše, sve više nedostaju sredstva, jer mu sponzori gube svuda po svetu. Nasuprot njemu, kontrarevolucionar nikada ne pristaje da bude strani plaćenik i isključivo radi za otadžbinu. Zato im je revolucija i propala, jer njeni temelji su truli i antidržavni. Zato je postalo čast biti kontrarevolucionar. Kontrarevolucija je apsolutno u modi.
