Boljševici, ne plašimo vas se!

Ispoljili bi je oni i bez toga što su bili zabranjeni, jer tako im je revolucija nalagala. Revolucija ne prihvata njene neprijatelje. No, ovi danas nemaju ama baš nijedan razlog da budu agresivni. Niko ih ne ugrožava, već naprotiv, oni ugrožavaju druge. Niko ih ne hapsi, kao što je to kraljevska vlast činila pre rata, već naprotiv, mogu da rade šta god hoće. Ipak, stepen njihove agresije je jeziv, i to što čine danas toliko je monstruozno da će udžbenici o tome pisati. Prosto je neverovatno da u 21. veku čitamo o tome kako neko neće izbore, niti parlamentarnu demokratiju, već želi narodne zborove. Kako smo kao društvo pali na takav nivo da pojedinim mladim ljudima bude privlačno da o njihovim sudbinama odlučuju anonimusi sa nekog plenuma? Gde je to obrazovni sistem zakazao kada su tako dekadentne ideje mogle do te mere da se razviju. Na nesreću, nije to problem samo kod nas, već je čitava Evropa zahvaćena talasom ludih radikalnih levičara koji se protive svakom vidu poštovanja države, tradicije, istorije, vere, zapravo svega onog što čini temelje zdravog društva. Sovjetski boljševici su mila majka za ove današnje šizofrene tipove.

Elem, s obzirom na to da najavljuju prevrat u subotu, lustraciju, šišanje i jahanje neistomišljenika, zatvaranje i izopštavanje iz svakog vida javnog života, streljanje i šta sve ne iz njihovog bolesnog arsenala, a pošto su počeli i da pozivaju na proteste ispred stanova i kuća u kojima živimo, odmah da im kažem da ih se nimalo ne plašim. Na svakom mestu, na svakom koraku protiviću se tom ludilu. Dok sam živ, dok dišem, boriću se protiv narodnih zborova, plenumskih odlučivanja i anonimnih likova koji odlučuju o sudbinama ljudi i samoupravljanja kao najgoreg oblika za društveno-ekonomski poredak. Uvek ću biti kontrarevolucionar njihovoj bolesnoj revoluciji i spreman da život položim samo da Srbija više nikad ne doživi iživljavanje tih uništitelja. Boriću se uvek za afirmaciju srpske države, naše tradicije, veličanstvene istorije, boriću se za našu pravoslavnu veru, spreman za krst da poginem. Boga jednog imam i u njega verujem, a bogove na zemlji u vidu Marksa, Lenjina, Staljina ili Tita, a danas možda u liku i delu mlađanih plenumaša nikada neću priznati niti prihvatiti. Otuda, draga braćo i sestre, spremite se za dugu i istrajnu borbu protiv kuge i kolere uvezene iz zapadnih liberalnih sistema, a koja se ponovo ogleda u radikalno levičarskom poimanju sveta, gde anarhija ima primat. Carska Rusija pala je kada su Nemci poslali Lenjina da stvori sovjetiju. Ne dozvolimo da Srbija ponovo padne pod uticaj kojekakvih neobrazovanih bitangi čija je jedina referenca da su bili revolucionari. S tim smo, nadam se, jednom za sva vremena raskrstili. Drugovi i drugarice boljševici, ne plašimo vas se!