STRATEŠKI TOKOVI: Naš samuraj
Tako su stare hrišćanske askete uspele da sruše moćno Rimsko carstvo samo stoga što su osvojili srca ljudi, a protiv toga bilo kakva sila teško uspeva. Svedočimo to i kod nas, gde pobunjena studentska mlađarija osvaja sve više ljudskih srca, jer su mladi i idealistični, te državi neće ostati drugo do da se uzdrži od primene sile i da se sa tom mlađarijom i univerzitetom dogovara, kako bi se ponašao neki izlaz i kako bismo kao narod i država spremno dočekali svetski istorijski momenat koji nam potpuno ide naruku.
Koliko nam taj momenat ide naruku potvrđuje najnovije imenovanje ljutog Srbina iz Arizone Marka Brnovića za novog američkog ambasadora u Srbiji. Nije on klasičan američki kauboj koji jaše konje, već je pre neka vrsta srpskog samuraja iz Amerike, jer vrti nunčake i ima crni pojas u karateu, ne mogući pobeći od svog srpskog karaktera i porekla, jer smo bili i ostali narod ratnika, svojevrsni samuraji Balkana.Mnogi su pokušavali da tom narodu ratnika zavrću ruku i svi su ti silni osvajači ovde loše prošli, jer je najgora strategija sa Srbinom da mu pretiš, jer se on onda zainati. Upravo je to shvatila Trampova administracija kad nam šalje srpskog samuraja iz Arizone, ponositog Brnovića, koji je još k tome poreklom iz najponositijeg dela našeg korpusa, iz Crne Gore, a nije nevažno ni što mu je majka iz Dalmacije, pa mu neće teško biti da razume tragediju našeg naroda koja je usledila sa raspadom Jugoslavije, a koji je ostao podeljen u više država. Ponositi Brnović već svojim poreklom ujedinjuje sve te države i nije nemoguće da će se njegov uticaj protegnuti i na Crnu Goru i ostale zemlje regiona, jer nas je već inteligentni Kristofer Hil naučio da je američki ambasador u Beogradu najmoćniji od svih ambasadora u regionu upravo zato što je Srbija centralna i najmnogoljudnija zemlja takozvanog Zapadnog Balkana.
Već je prethodna Trampova administracija shvatila da nije mudro da najmnogobrojniji narod centralnog Balkana bude nezadovoljan, a da svi ostali budu namireni, pa je krajem činodejstvovanja te administracije pao u Crnoj Gori Milo, baš zato što je zakuvao sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja je ostala tamo kao i drugde širom Balkana netaknuta. Nije nevažno što ponositi Brnović redovno ide baš u daleki hram SPC u Finiksu, jer će dobro razumeti i usud naše crkve, koja se rasprostire u više država.
No, da se ne radujemo prerano. Prvo, nijedan diplomata, pa tako ni onaj svež poput Brnovića ne može da se rukovodi samo svojim emocijama, već pre svega instrukcijama koje će mu neko gurati u kovertu, a one će zavisiti od šireg geopolitičkog pejsaža i mesta koje će Srbiji u njemu odrediti strateška ekipa sa vrha sveta koja je sada na telefonima. I drugo, on mora da bude lojalan pre svega državi koja ga je poslala, a to je Amerika, te je nerealno očekivati da će on više služiti Srbiji i Srbima nego hedkvotersu u Vašingtonu.
Ali konačno sa onu stranu svih instrukcija i hedkvotersa nije nevažno ni kakve emocije ima, jer smo na početku teksta objasnili zašto su one u politici važnije nego što smatraju suvoparni mastermajndovi. A sa te strane se može reći da smo iz Amerike, nakon dugo vremena, dobili najboljeg mogućeg ambasadora.
