Ostalo je još u nekim tragovima da se pruža ludački otpor, ali to deluje kao kada su najradikalniji nacisti pružali otpor Rusima u srušenom Berlinu. Ipak, ostaju mnoge teme koje moraju da se otvore, koje vlast mora ozbiljno da analizira i da sprovede dubinsku reformu unutar državnih struktura kako se ovakav bezobrazluk više nikada ne bi ponovio. Suština je u tome da je pokušaj obojene revolucije izveden iznutra, odnosno iz samog državnog sektora. Baš odande odakle se vlast najmanje nadala, odnosno sa mesta gde su svi govorili da su zaposleni apsolutno partijski poslušni kadrovi, a kao što vidimo, to ne da nije tako već je sve suprotno. Vlast je pokazala da suštinski nema vlast u mnogim društvenim oblastima i da u njima država praktično ne postoji.
Elem, punih pet meseci nismo mogli da vidimo nijednu fotografiju sa studentskih plenuma. Isticano nam je kako su to misteriozni ljudi, studenti koji na čuvenim plenumaškim sastancima donose odluke do kojih gotovo niko nije mogao da dođe. Zanimljivo, ni naša služba nije navodno uspela da dođe do imena i prezimena nekog od studenata blokadera. Ili možda nije htela, jer su baš pojedine strukture naše službe podržavale haos? Kao što je to činio i dobar deo pravosuđa, kao što su to činili univerzitetski profesori, nastavnici u školama, pojedini lekari... Ozbiljno umreženi državni sektor sa sve studentima anarhistima i radikalnim levičarima
Danas, kada je jasno da je revolucija propala, odjednom se pojavljuju snimci sa plenuma, polako se prebacuje odgovornost sa jednog na drugog profesora, rektora, studente. Nema dileme da su svi oni odgovorni, ali najpre su odgovorni oni u našem bezbednosnom i pravosudnom sektoru koji su im davali vetar u leđa i koji su ih uz pomoć stranog faktora tako umrežili i organizovali. Zar zaista neko može da bude naivan i da pomisli kako su se studenti spontano organizovali i spontano uložili tolika sredstva.To sve košta kao otrov i sasvim je jasno da je podrška, pre svega iz sistema, a zatim i u sadejstvu sa stranim faktorom, bila više nego izdašna. Aleksandar Vučić mora da bude svestan da je njegovo rušenje učinjeno od strane stranog faktora koji je pridobio delove bezbednosnog aparata i da su ljudi koji su mu navodno bili bliski zapravo bili saučesnici u njegovom obaranju. Ukoliko želi da vrati državu narodu, on mora radikalno da promeni pristup u funkcionisanju institucija.
Neophodna je korenita kadrovska promena, kao i ozbiljne zakonske izmene, jer ovo što imamo danas pokazalo se kao neefikasno, potencijalno opasno po državu i vrlo sklono urušavanju sistema. Najvećim delom narod jeste nezadovoljan funkcionisanjem institucija, a one ne funkcionišu upravo zato što unutar njih samih imamo organizovanu opstrukciju njihovog rada upravo da bi se gnev naroda usmerio ka Vučiću i vlasti. Ovo napisah i spasih dušu svoju. Obojena revolucija je trenutno pobeđena i narod je počeo da se vraća u normalu iz neverovatne hipnoze koja je bila prema njemu učinjena prethodnih meseci. No, sve to može da se ponovi ukoliko se ne krene sa korenitim promenama svega. Najpre da se država vrati narodu. To je želja naroda koji će 12. aprila u subotu doći da pruži podršku stvaranju novog pokreta ispred Narodne skupštine.
Živela Srbija!
Vladimir Đukanović