Pisati o Bogu kao mirjanin, ne mnogo upućen u stvari vere, može da bude znak taštine, pa i gluposti. Ipak, ovih dana uglavnom mislim o tome. Iako ne volim lične ispovesti u novinama, uveren sam da i mnogi čitaoci razmišljaju o tome. Za razliku od nekih drugih vera, hrišćanstvo ne poznaje povlašćene u razmišljanju o božanskom.
Svako je vlastan da misli na duhovne teme, a nema boljeg vremena u godini za to od ovoga oko Uskrsa. Čudesna priča o Bogočoveku i njegovoj pobedi nad smrću, čak i u ovo doba plime bezbožništva, dotiče dušu i najokorelijim bogoborcima, iako oni sami misle da nemaju dušu.
U raznim svetskim verama bilo je bogova koji umiru i vaskrsavaju. Vaskrsnuće Isusa Hrista nešto je sasvim drugačije. Novi zavet je pokazao drugačije lice Boga i njegovog sina nego u Starom zavetu. U Starom zavetu ima priča o milosrđu i praštanju, ali postoje i primeri surovosti. Na Satanin predlog,
Bog iskušava Jovovu veru tako što dopusti Nečastivom da sve što Jov ima, imanje i decu, oduzme tom najvećem pravedniku. Posle je, zadovoljan Jovovom tvrdom verom, sve to vratio. Jahve naređuje potpuno uništenje Hananaca, a i nekih drugih naroda.
Novi zavet je obećanje večite i bezuslovne Božje ljubavi i praštanja. Sam Bog je čista ljubav. Čudesna novina je u tome da je ta beskrajna ljubav osnova odnosa Boga i ljudi. Starozavetna kazna ustupila je mesto milosti i praštanju.
Neke protestantske denominacije uverene su da je sve predodređeno, da je Bog unapred odlučio o svim ljudskim delima, da je unapred odredio kazne i nagrade. Naša vera smatra da je Božja milost toliko bezgranična da i najveći grešnik može da dobije oprost ako se iskreno pokaje. Sveti Petar je postao temeljni kamen Crkve, kako mu i ime kaže, iako se u najstrašnijoj noći ljudskog postojanja triput odrekao svog Učitelja.
Priča o slabosti Svetog Petra je ispripovedana s ciljem da se pokaže da iskrena vera i pokajanje vode do spasenja i one koji su slabi i grešni.
Isus Hrist je došao među nas zbog ljubavi. Umro je u najstrašnijim mukama iz ljubavi prema ljudima. A vratio se da bi doneo nadu. Vaskrsenje je dokaz da ima nade za spasenje. To je uteha za najveću ljudsku strepnju.
Izgleda da je postojani strah od smrti osobina svojstvena samo ljudima. Druge životinje možda osete samrtni strah i opasnost, ali po svoj prilici nikada ne razmišljaju o tome. A sve veliko i važno što ljudi rade, pokušaj je da se traje i postoji iza tog horizonta večite noći.
Bogočovek je svetlo u tom mraku. Spasitelj naš se vratio da dokaže pobedu nad tamom. Osim što nam je to pokazao, uverio nas je da će nam osvetliti put kroz večiti mrak. Kako kaže starozavetni psalam 23: „Jer ako i pođem posred senke smrti, neću se bojati zla, jer ti si sa mnom... I milost Tvoja pratiće me u sve dane života moga, i nastaniću se u domu Gospodnjem za duge dane.“ Ili kao u uskršnjem troparu: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova!“
Dok traje zavet između čoveka i Boga, smrti nema, ako ima vere, nade i ljubavi.
Neka mi Bog oprosti moje nadmene i površne reči i misli u ovom tekstu.
