Ova simbolika se pokušala iskoristiti ne bi li se upravo na ovaj retki univerzalni Uskrs objavio mir u Ukrajini, te su na tome različite strane, a ponajviše Trampova administracija, radile proteklih meseci, da bi konačan rezultat bio prilično mršav, jer u Ukrajini nisu zaživela ni ona „sitna“ do sada potpisana primirja. Dragom Gospodu Bogu Savaotu bi nesumnjivo bilo milo da se na dan proslave vaskrsenja njegovog jedinorodnog sina potpiše trajniji mir i u Ukrajini i gde već drugo treba u ovom večito nemirnom svetu, ali nažalost, ovaj nemirni i nestabilni svet ne određuje samo njegova volja već i naše nesavršene ljudske volje, a mi ljudi smo skloni da se sporimo oko međa okućnica, a kako onda nećemo oko granica država, pa je za sada propao pokušaj da se uzavrela Ukrajina rashladi i prevede u mirno stanje.
Ratovi su uopšte specifična društvena pojava koja ima svoje zakonitosti i u koju se lako ulazi, a iz nje teško izlazi, jer je to više strukturalna, nego lična stvar bilo kojeg čoveka. Državnički zanat je težak i možda najteži zanat među svim našim ljudskim nesavršenim zanatima, jer tu čovek ne može da odlučuje shodno onome kako mu srce ište, već mora da misli glavom i da uzme u obzir sve faktore koji su u igri, pogotovo u pitanjima rata i mira, koja čine samu esenciju ovog teškog zanata. Nije Truman bacio atomsku bombu na Hirošimu jer mu je tako bio ćeif, nego zbog toga što se Drugi svetski rat nije mogao drugačije brzo završiti, nije Putin napao Ukrajinu što je lično mrzi, nego zbog toga što je smatrao da će ruski strateški interesi biti dugoročno ugroženi ako ne započne ovu nemilu „operaciju“. I konačno, nije Tramp toliko zapeo da u Ukrajinu donese mir jer je on neka devojčica na izboru za mis koja želi mir u svetu, već zbog toga što smatra da je to dobro za njegovu koncepciju američkih strateških interesa, koje upravo redefiniše.
Tek će biti zanimljivo ko će zasesti na jedno od najvažnijih državničkih mesta u svetu u kojem živimo, na mesto upravo preminulog pape Franje, jer papa nije samo duhovno već mnogo više državničko lice od kojeg zavise razni strateški tokovi i interesi, jer nije mala zezancija upravljati s milijardu i po svetskih katolika koji su spremni da rade onako kako im sveti otac papa kaže. Upravo ćemo po profilu novog pape znati u kojem se smeru kreće svet, i pogotovo Evropa, jer nije slučajno što se ultrakonzervativni nemački papa Racinger pre vremena penzionisao i što ga je zamenio baš liberalni južnoamerički jezuita Bergoljo, koji je upravo otišao bogu na istinu. Nema nikakve sumnje da će u izbor novoga pape biti umešana čitava sila raznih zemaljskih interesa, a ne samo Sveti duh, jer tako uvek biva kada se bira bilo koji velikodostojnik, zemaljski ili „nebeski“, te ćemo po tom izboru znati koliko smo blizu ili daleko od razrešenja trenutnog svetskog haosa, koji će sigurno potrajati još nekoliko godina, a možda i duže.
Glavno pitanje je koliko će on ići daleko i ka nekim odsudnijim bitkama od one trenutne u Ukrajini, u čemu će novi papa imati značajnu, iako ne presudnu ulogu, koja još uvek pripada bolje naoružanim državnicima.
