Jedan od takvih ljudi kod kojih se išlo po savet je bio akademik Ljubomir Tadić, filozof, politikolog, sociolog, teoretičar prava i države, i redak čovek koji je ujedinio enciklopedijsko znanje sa srećno strukturiranim karakterom, pa kod njega nije išao po savet bilo ko, već predsednici, premijeri, ministri, ambasadori i čitava druga sila raznih bitnih i manje bitnih postavljenika koja je bila sigurna da će im on reći nešto istovremeno i realno i mudro. Jer bio je i tvrdo realan i mudrački dalekovid i zapravo jedan od retkih ljudi koje smo imali, a kojih srećniji narodi imaju više, koji je bio sposoban, znanjem i karakterom, da misli strateški.
Stoga nije ni čudo što su ga razne vlasti, od one Titove, kojoj je pisao one ustave koji još nisu bili potpuno katastrofični za srpski narod, preko Miloševićeve, koja ga je u nekoliko navrata molila da joj reši neke konceptualne začkoljice oko tadašnje „krnje“ SR Jugoslavije i Republike Srpske, sve do raznih demokratskih vlasti nakon 2000, koje su izašle ispod njegovog šinjela i kojima je bio neka vrsta konsiljerea iz senke, zvale za savet. Nema sumnje da bi ga i potonje strukture pitale kad zagusti da nije napustio ovaj naš nesavršeni svet 2013, ostavljajući pozamašno delo koje se nije sastojalo samo od ozbiljnih knjiga i naučnih radova već i od niza intervjua odabranim medijima, nikada ne padajući u trivijalnosti koje mediji vole, uvek bivajući na visini znanja koje je gospodstveno nosio, ne razbacujući se bez preke potrebe njime.
Ove srede se navršava tačno sto godina od rođenja ovog mudrog čoveka, koji je rođen 1925. u vrletima kanjona Pive, gde se rađaju čvrsti kameni karakteri koji ne beže pred iskušenjima, pa je tako mladi Ljubomir Tadić, 1941. sa samo šesnaest godina, otišao u partizane, da bi se u osamnaestoj hrabro borio na Sutjesci, da bi posle rata obavljao niz pametnih poslova za državu, ostajući i pored svega uvek svoj. Nije se libio da raznim vlastima ukaže na propuste, zbog čega je bio kažnjavan i izbacivan sa fakulteta, ali nije odstupao i konačno mu je vreme dalo za pravo, jer komunizam se srušio, bivajući zamenjen (kod nas doduše ograničenim) pluralističkim sistemom kome je upravo on bio jedan od kumova. Danas su retki ljudi kova intelektualaca iz te grupe koji su znali i što je rat i što je vlast, ali i što su čast i obraz, ne brukajući ih pred raznim vlastima koje su ih upravo zato i tolerisale i kada su bili intelektualno nestašni, jer je bilo očigledno da ne misle samo na sopstvenu zadnjicu već na širi društveni, državni i nacionalni interes.
Ove srede će na Institutu društvenih nauka biti organizovan naučni skup povodom stogodišnjice rođenja Ljubomira Tadića, kako bismo se u vremenu polarizacija i podela podsetili onih koji su predstavljali državni i društveni kontinuitet i konstantu i koji su svojim delom, držanjem i radom zaslužili poštovanje raznih delova društva koji su trenutno kod nas, nažalost, rascepljeni.
