Na taj način ta studentska grupacija (koju je pogrešno nazivati samo studentima, jer niti je sačinjena od većine studenata u Srbiji, niti je čine samo studenti) konačno ulazi u političku arenu. Iako su dugo tvrdili da njihovi zahtevi nisu politički, te da ne žele da ruše vlast, ne treba im zameriti što će svoju agendu pokušati da artikulišu kroz izborne procedure. Svakome ko se iole razume u političke i društvene procese bilo je jasno da će takav scenario, pre ili kasnije, biti jedini realan.
Kao neko ko se u proteklom turbulentnom periodu društveno-političkog života u Srbiji zalagao za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kao jednoj od mirnih i poželjnih opcija za izlazak iz društvene krize, dajem sebi za pravo da iznesem stav da ti isti izbori, u roku i na način na koji ih žele blokaderi, ne mogu biti sprovedeni. Prvo, ništa dobro i korisno se ne može postići ucenama. Ne mogu u istoj rečenici da stoje pozivi za raspisivanje demokratskih izbora i ucena da će uslediti radikalizacija protesta ukoliko isti ti izbori ne budu raspisani do tog i tog dana. Drugo, vlast je ranije nudila i nove parlamentarne izbore i savetodavni referendum o radu predsednika države, pa je ovaj poslednji od strane studenata blokadera bio ismevan i s gnušanjem odbijan.
Šta je sada bitno drugačije da treba ići na vanredne izbore u odnosu na taj period? Možda brojnost i energija protesta koji se smanjuju? Treće, ne bi bilo fer ni korektno prema vladajućoj većini, koja ima stabilnu nadpolovičnu većinu u parlamentu, i koja je nedavno izabrala novu vladu s dr Đurom Macutom na čelu, da sada uđe u tehnički mandat. Reč je o ljudima koji su, spremni na salve uvreda i napada na ličnom i profesionalnom nivou, pristali da u njoj obavljaju premijersku i ministarske funkcije i najmanje što zaslužuju je da im se da prostor i vreme da urade nešto korisno za svoju zemlju i njene građane. Četvrto, zahtevi studenata blokadera se s vremenom samo povećavaju i postavlja se pitanje da li će zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora biti poslednji. Šta ukoliko izborna lista koju podrže studenti blokaderi izgubi na izborima? Da li će pobeda vladajuće koalicije biti prihvaćena ili će se ići u nove zahteve poput npr. poništavanja izbora zbog navodne izborne krađe?
U međuvremenu, institucije iz kojih se najviše čuju pozivi da „institucije rade svoj posao“, a to su fakulteti, svoj posao ne rade. O gubitku studentske godine, tako dragocene u životima tih mladih ljudi, više niko i ne govori, jer je svima jasno da je ona izgubljena. Ohrabruje volja premijera Srbije Đura Macuta sa jedne i rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića sa druge strane za dijalogom, za koji sam takođe tvrdio da je početak i kraj rešavanja svakog društvenog problema. Nadajmo se i iskrenoj volji za političkim dijalogom u bliskoj budućnosti.
