To je njihov problem Za koje pišu i kojima ton daju novinari/ke poput Lukačeve ne mogu računati da ostvarenje svojih vlažnih političkih snova. Političari i politički novinari su spojeni sudovi.
Uzmimo primer Vučića i muške Jasmine Lukač, D. J. Vučićevića. Sve što Vučić misli i govori DJV dosoli, zapapri, napiše i odštampa i u njihovoj optici njima odlično ide. To tome nije baš tako u slučaju političkih pozadinaca Danasa i Danasove udarne kolumnistkinje i političke komesarske; učinci su, međutim, takvi kao da politički pozadinci Danasa misle, govore i rade kako bubanj J. Lukač kaže. Inkriminisanu kolumnu sam pročitao triput zaredom zbog iskrene fasciniranosti.
Ne preterujem, vaistinu je potrebna neka naopaka novinarska genijalnost da bi se napisao tekst od čak 4.000 karaktera u kome ništa neme veze ni sa čim, u kome svaka sledeća rečenica protivureči prethodnoj, u kome je pomešano toliko žaba koje se lažno predstavljaju kao začarani prinčevi i baba koje se produciraju kao seks-bombe da se mirne duše može uvrstiti u antologijsku kategoriju worst ever, poput zvanično najgoreg ikada snimljenog filma „The Babe Ruth Story“, koji je svetski poznatiji od mnogih remek-dela sedme umetnosti.
Lukač na samom početku insinuira da je vreme da se srpski scenario sa Vučićem „odvije“ kao crnogorski sa Milom. I to kad? U avgustu, kao i Milov scenario.
Scenario according to Lukač - zavisi od dvostruke Vučićeve volje. Volje 1: da raspiše izbore, i volje 2: „da posle godinu i po dana, nakon što prizna pobedu nekom mladom protivkandidatu, ode na odmor u akva park u Dubai. To jest da se, kao Milo, povuče iz javne politike“.
Neke stvari će ostati večita enigma, poznate samo autorki. Na primer enigma 1: zašto bi Vučić rapisivao izbore na osnovu procene Jasmine Lukač da je kucnuo čas za odvijanje srpske varijante crnogorskog scenarija, ili enigma 2: zašto bi Vučić, ako bi se već najeo gljiva ludara, poslušao Lukač, raspisao izbore i izgubio ih od „nekog mladog protivkandidata“, pa mladom protivkandidatu tek posle godinu i po dana priznao pobedu.
Potom Lukačeva prelazi na tehniku izvedbe srpskocrnogorskog scenarija. Svesna valjda da Porfirije - čak i ako bi se najeo gljiva ludara - ne bi krenuo Amfilohijevim litijaškim stopama, politička filozofkinja je ulogu vrhovnog autoriteta koji je u Crnoj Gori imao litijaški pokret SPC, dodelila „studentima u blokadi i (N. N. entitetu) univerzitetsko-prosvetnoj zajednici“.
A de je opozicija tune? U nebranom grožđu, ako je verovati Jasmini. Koja ovako zbori: „Sadašnja srpska opozicija bila bi otpisana ukoliko ne prihvati poziciju podupirača ‘studentske liste’.“ Budući da su me moji obaveštajci za štampane medije upravo obavestili da je ista kolumna objavljena i u Danasu od prošlog utorka, u sutrašnjem broju sledi nastavak analize scenarija novinarske katastrofe
