Ovo neprestano odlaganje krize, ova paraliza svake društvene dinamike, ukratko, sve ovo što „nikad ovako nije bilo“, a što je oduvek ovako bilo, a ponekad bivalo i mnogo gore - i što će, po svemu sudeći, još zadugo biti - posledica je ovdašnjeg temeljnog nemanja pojma šta je država i kakav je njen smisao.
To nemanje pojma šta je država i kako funkcioniše bilo je razumljivo - i oprostivo - u osvit srbske državnosti, ali kako je vreme prolazilo, naopako shvaćena državnost - iliti DSS-ovim rečnikom državotvorstvo - počelo je da rađa sve gorčije plodove.
Po Ćosić-Koštuničinom (kakva bi to bila koalicija) shvatanju - koje je i dalje „na snazi“ - država je sistem kasarni, žandarmerijskih stanica, jarbola s državnim barjacima i poreskih uprava koje namiču harač za izdržavanje kasarni, žandarmerijskih stanica i državnih činovnika.
Sve nabrojano jeste segment države, to je takozvani državni aparat, ali to nije država. Država je u definiciji Pola Virilioa „kontrola nad teritorijom“. Sad će državotvorci da zagraje: Pa šta je tu sporno? Država Srbija kontroliše svoju teritoriju. Neću biti toliki cinik da državotvorcima saspem u lice da država Srbija ne kontroliše ni stadion Crvene zvezde ni SAO Splavovi na Savi, ali to nije tema naše kolumne (možda će biti neki drugi put.)
Ali ni kontrola nad teritorijama nije cela država. Država je kompletna i prosperitetna samo u slučaju kad svi njeni građani dele čvrsto uverenje da je država u kojoj žive njihovo prirodno stanište i najbolje rešenje za svakog ponaosob, a da se odnosi između građana i države zasnivaju na precizno razrađenom sistemu prava i obaveza.
Naravno, to je tome tako samo u idealnoj postavci stvari, uvek tu bude šumova na vezi i iskakanja iz sistema, ali nekako to gura. Avaj, u nedovršenim državama u kojima je „na snazi“ Ćosić-Koštuničino shvatanje država - uvek se nađu pojedinci koji pomisle da bi država trebalo da bude ekskluzivno njihova, koji okupe odrešen broj N. N. pristalica i onda krenu da nedovršenom državom vladaju kao što su kolonijalne sile vladale prekomorskim kolonijama.
To naopako shvatanje sam nazvao Ćosić-Koštuničinim - čisto da ga spustim, ono je mnogo starije od pomenute gospode. Zapravo je prastaro. Takav pojam države je inaugurisao moj omiljeni srpski tirjanin, Knjaz Auto Put i, izuzimajući dva neuspela i kratkotrajna pokušaja, nijedna druga vlast posle njega nije ni pokušala da državu Srbiju uskladi s pojmom države kakva bi trebalo da bude.
To što u Srbiji svako o svakom misli sve najgore, što niko nikog očima ne može da vidi i niko nikom ne veruje, možda nije lepo, ali nije bezrazložno. To proizilazi iz vekovnih naslaga lošeg istorijskog iskustva, kroz koje su, btw, prošli svi, iz koga niko nije izvukao nikakvu pouku, a zbog koga su mnogi izgubili glave.
Koji svi? Evo koji. Obrenovićevci jahali Karađorđeviće, Karađorđevići jahali (bogme i ubijali) obrenovićevce, komunisti jahali obrenovićevce, karađorđevićevce i popove, Milošević jahao koga je stigao i na kraju popovi jašu komuniste. Kraj mini-serijala u sutrašnjem broju.
"OD POČETKA JE BILA U PITANJU OBOJENA REVOLUCIJA" Vučić o blokaderima: Još ne razumeju da je sve gotovo, ne mogu da vide, ne čitaju, ne razumeju da je kraj