Neće ljudi da se žrtvuju za prazne priče. Moguće je sasvim da su ljudi nezadovoljni stanjem u društvu, ali nikada ga neće menjati ako nemaju kao ponudu jasnu alternativu, jer u biti čoveka je da razmišlja o budućnosti.
Posle svega što preživesmo u ovih sedam meseci, budite objektivni prema sebi pa se zapitajte šta je to što su blokaderi dosad ponudili i što bi vam ulilo neku sigurnost kada bi se oni kojim slučajem domogli vlasti. Evo, hipotetički uzmite da je Vučićeva vlast najgora na svetu, jer imate pravo da tako mislite bez obzira na to što je to užasna zabluda i ozbiljna budalaština.
Stojim na stanovištu da je ovo najbolja vlast koja je srpski narod zadesila od Drugog svetskog rata naovamo. No, čak i da razmišljate da je sve u vreme ove vlasti katastrofično, pred sebe realno stavite pitanje: A šta je to što ovi što sve blokiraju nude? Da li su se izjasnili o bilo kom važnom društveno-političkom pitanju? Znate li uopšte za šta su, koja su njihova stremljenja, kako će se ponašati u ekonomiji...
Mislim, to su veoma bitna pitanja, na koja nismo čuli ni slovo bilo kakvog plana i programa, a da sve bude još gore, mi čak i ne znamo nijedno ime koje je stalo iza blokadera i koje ih predstavlja. Nema dileme da su blokaderi pokazali da imaju određenu energičnost, pa čak i odlučnost, ali nisu pokazali da imaju bilo kakav smisao. Kod njih nema političkog cilja, osim destrukcije i rušenja nečega. No, narod traži da pored rušenja ponudiš i izgradnju, a to je ključno pitanje kada se sabereš i u sebi kažeš: Pa dobro, srušićemo Vučića i šta onda? E baš to „šta onda“ je vremenski srušilo blokadere.
Doduše, morali smo da čekamo više od pola godine da narod počne da se pita i da vidi da ipak ova Vučićeva strana, uzgred većinska, ima i odlučnost i energičnost, ali ključno je da ima cilj i smisao. Ima plan i program, a to je ono što ljudima uliva sigurnost.
Revolucionarni zanos može da traje neko vreme, ali kada deca kod kuće počnu da traže novac za školu, za odeću, za hranu, tu revolucija ne pomaže.
Uostalom, hajde da budemo iskreni prema sebi, većina onih koji su 15. marta mislili da će se nešto dogoditi, već je pohrlila na more. Jedva su dočekali da škole odu na raspust i pravac Grčka, Španija, Crna Gora, Turska, nažalost, mnogi i u Hrvatsku. Mnogi će to čak po dva ili tri puta sebi da priušte ovog leta, jer mnogo su teško živeli pod Vučićem. Na blokadama i protestima ostali su samo likovi koji su skrenuli u najgori anarhoekstremizam i kojima je smisao profesionalno bavljenje protestima. Oni žive od pobune i demonstracija. Teroristička radikalno levičarska organizacija ANTIFA, nažalost, u celom svetu ima svoje pipke, pa i u Srbiji. Radi se o internacionalnoj organizaciji za koju Tramp tvrdi da je teroristička, a čiji je glavni cilj rušenje vlasti koje nisu u skladu s levo-liberalnim shvatanjima, odnosno vlastima koje se zalažu za suverenost. Oni za svoje pobune dobijaju platu i demonstriranjem se bave na profesionalnom nivou. Njihovi ogranci će ludovati za Vidovdan i pokušati da podignu tenziju, ali provalio je to narod. Ono što država mora najhitnije da uradi jeste da po završetku ovog ludila za Vidovdan krene u obračun s tim ludim ljudima i da ih iskoreni iz Srbije. Naneli su ogromnu štetu ekonomiji, obrazovnom sistemu, napravili su negativan imidž zemlji i tu nema kompromisa. Moraju da odgovaraju. Da li će se nekada napraviti neka opozicija koja će imati smisao u svojoj borbi, pokazaće vreme.
