Sve što je punoletno i živi u toj opštini od nekih blizu desetak hiljada stanovnika glasalo je. Posle bitke lako je biti general, ali u veoma teškim uslovima po vlast, posebno jer je blokaderska vojska bila u silnim naletima tokom proteklih osam meseci, vlast je ipak uspela da odoli i da zada ozbiljan udarac blokaderima.
Nešto slično kao Stepa Stepanović Poćoreku na Ceru ili Živojin Mišić na Kolubari. Kad su Austrijanci pomislili da je srpska vojska gotova, da je uništena, a ona se vine kao feniks i u kontraofanzivi razvali takve šamare Austrijancima.
Danas se te bitke na vojnim akademijama širom sveta izučavaju, a ova izborna bitka koju je predvodio izborni vojskovođa Aleksandar Vučić na čelu vladajuće koalicije verovatno će se proučavati na mnogim fakultetima koji imaju političku teoriju i praksu kao predmet. Kako pod nikad jačim pritiskom da održiš biračko telo, da se tvoji ljudi pod pritiskom nikako ne uplaše, da ne pokleknu pred najgorim pretnjama i uvredama i kako da okreneš čitavu nepovoljnu situaciju u opštini koja ti nikada nešto posebno nije bila naklonjena sebi u korist.
Kosjerić u koji su blokaderi sa sve opozicijom bacili sve karte ne bi li tu vlastima naneli prvi poraz, zapravo se pretvorio u njihov glogov kolac. Koliko god da su pumpali, Kosjerić ih je baš ispumpao. No, pored briljantnog rukovođenja Aleksandra Vučića, ne samo izbornim procesom već čitavom krizom u proteklih osam meseci, mora da se prouči i objasni svakom kako se u politici nikako ne smeš da ponašaš. Blokaderi su tipičan primer za to, jer su na ponovljenim izborima u Kosjeriću na biračkom mestu gde su imali najveću pobedu nad vladajućom koalicijom uspeli za svega dvadesetak dana da izgube trećinu birača i da budu na tom istom biračkom mestu poraženi.
To je najbolji pokazatelj da su se zgadili ljudima, da ih ljudi iskreno preziru i da sve to što rade urnišući Srbiju i njenu ekonomiju dovodi do toga da im narod masovno okreće leđa. Kosjerić je pokazao da uz blokadere ostaju samo najgori ekstremisti, bez ikakvog plana i programa, puni mržnje i neograničene količine ludila. Naravno da će ih takve kakvi su Vučić uvek poraziti na svakom mestu, jer ljudi generalno ne podnose ekstremizam.
Ne vole ludiranje, ciljano uništavanje državnog resursa, pravljenje nereda čisto radi pravljenja haosa, odnosno kako bi blokaderi rekli „radikalizacija haosa radi“. Srbi generalno ne vole revolucije, jer u našoj svetosavskoj biti je ipak da poštujemo red i poredak. Anarhiju i rušenje poretka Srbi ne vole. Istina, imali smo komuniste na vlasti tolike decenije, ali oni su na vlast došli pobedivši u ratu. Srbin je možda sklon da pređe na stranu pobednika, ali nije sklon da ruši državu i uspostavljeni poredak.
Tako je poštovao i poredak koji su komunisti zaveli, bez obzira na to što mu je verovatno u srcu i duši onaj monarhistički bio daleko bliži. Danas je jasno da Srbi neće anarhiju i da neće rat, posebno ne građanski, koji je najgore bratoubilaštvo. Mnogi sa strane bi to Srbima najpre namenili, i to blokaderi kao njihovi izvršioci iz dana u dan pokazuju, no Srbi to ne žele da prihvate. Sve u svemu, Kosjerić im je to pokazao i ta pobeda je vetar u leđa predsedniku Vučiću da narod od njega traži da se uspostavi red i poredak.
