U prvi mah mi ne bi jasno šta je tu strogo pov. informacija; da je Lompar u nekom televizoru, isto je što i novinska vest „pas ujeo čoveka“. Bliži se dan kad će vest tipa „čovek ujeo psa“ biti: „Lompar danas nije gostovao ni na jednom televizoru.“ Letnje šeme srbskih televizora izgledaju otprilike ovako: u studio uđe Šešelj, istrtlja šta ima i ode u drugi televizor, posle bloka reklama u studio ulazi Lompar, ispriča šta je imao i potom odlazi u drugi televizor da širi „meku moć“.
Moji NKVD-ovci su dojavu klasifikovali kao poverljivu zato što je Lompar u jednom trenutku pomenuo i ime moje malenkosti. Priložili su i link da pogledam emisiju. Što sam - stisnuvši muda - i učinio. Ne baš „integralno“, nego na preskoke. Izgleda da je deo u kome me Lompar pominje - i zašto me pominje - ostao u nekom od tih preskoka. Što je u neku ruku i bolje, jer da nije ostao, sad biste čuli žestoku eksploziju, ali ne bi bilo panike. Znate već šta bi pucalo da me je Lompar pomenuo.
Da budem iskren: kad bih se najeo gljiva ludara i poželeo da gledam televizor, radije bih odgledao i odslušao neku Šešeljevu nacionalnu bufoneriju nego istu tu priču prelivenu sirupom za kašalj. Vođen preogromnom ambicijom, potpomognut već legendarnom tupoumnošću ovdašnje javnosti, Lompar se za relativno kratko vreme etablirao kao značajna politička figura, što možda i ne bi bio problem kad bi dr prof. imao makar i najmanji pojam šta je to politika i šta je njen smisao.
Lomparove priče o miroljubivom, nacionalno svesnom i šta ti ja znam šta sve ne integralizmu su proizašle iz potpunog odsustva racionalne percepcije političke realnosti i obrade percipiranih podataka. Laprdati o svesrpkom ekonomskom, kulturnom i bla, bla, bla „integralizmu“ u trenutku, koji se otegao na četrdeset godina, kad srpsko društvo nije u stanju da integriše prestonicu u koliko-toliko - ako ništa drugo, a ono bar prohodnu celinu - to vam je sviranje qwzru.
Istini za volju, ta svirka u Srbiji ima dobru prođu. Nezgodna je okolnost što Lompar svira pravi instrument u pogrešnom tonalitetu. Nije to muzika koja bi godila ušima do kojih bi Lompar hteo da dopre. Osim toga, teško je zamisliti profesora - pogotovo je to njemu teško zamisliti - da se uvati u kozaračko kolo i da mu neki jaran u ime integralizma uturi prst u dupe.
Da ne kenjam i ja ko Lompar. I da ne dužim. Politika srpskog integralizma može se voditi samo ovako kako se vodi - ili mnogo gore (bivala je i gore vođena) - a to što je za Koštuničinog i Tadićevog vakta - koji Lompar vozdiže u nebesa - izgledalo da se može tako voditi, izgledalo je zato što je parazitiralo na malim pomacima i skromnim dostignućima Đinđićeve vlade.
· Reaguj