Moćnici ovoga sveta najvažnije odluke donose u tišini, a upravo u njoj nastaju i najznačajnija umetnička i naučna dela, izumi i patenti. U tišini je De Gol, budući predsednik Francuske, pre Drugog svetskog rata proučavao kakav će biti taj rat koji dolazi, pišući da će biti rešen oklopnim jedinicama i avijacijom, te su njegove „tihe“ radove bolje pročitali Nemci nego njegovi Francuzi, koji su upravo u tom ratu prošli kao bosi po trnju, svedočeći da se na one koji ne uvaže pouke tišine sruči čitava oluja buke.
Mi Srbi nikada nismo bili tihi, već smo prilično bučni, te je za nas uvek bilo najteže da radimo u nacionalnom interesu i ćutimo. Kada radimo, onda mora to na sva zvona, a kada nećemo da radimo i kada nam nešto smeta, opet to mora na sva zvona, umesto da stvari popravljamo tihim i strpljivim radom. Otuda nije ni čudo što nam država i društvo već mesecima ključaju. Manifestacije, performansi, mitinzi i kontramitinzi i udaranje u junačke grudi ove ili one strane prave ogromnu buku i udaljuju naše društvo upravo od onoga što mu je najpotrebnije u ovakvim geopolitičkim vunenim vremenima - od tišine u kojoj bi na miru razmislili šta nam je činiti da u 21. veku ne prođemo kao u 20. veku, kada smo kao nacija i država lutali od nemila do nedraga. Da ne pominjemo koliko vaskolika buka oko nas udaljava društvo od bilo kakvog bazičnog konsenzusa i društvenog dogovora koji ćemo morati pre ili kasnije da napravimo, jer je alternativa tome da svoje probleme rešavamo putem nasilja, a takve metode nikome - ni pojedinačnim ljudima, ni raznim društvima - nisu donele mnogo sreće, već, naprotiv, ostavljaju trajne traume.
Nije problem ni da se potučemo između sebe, jer ne bi nam bilo prvi put, ali je trenutak za to prilično nezgodan, jer je čitav svet u geopolitičkom vrenju, te upravo čekamo hoće li Tramp posegnuti u ruska zamrznuta sredstva kako bi dodatno naoružao Ukrajince, na šta ga nagovaraju, a što može da izazove dodatni globalni vatromet, koji bi nas, ako se ukrsti s nekim našim većim domaćim pičvajzom, mogao odvesti pravo u slepu ulicu istorije. Imamo već iskustvo da smo tokom Drugog svetskog rata vodili i jedan krvavi građanski rat, i od tog iskustva se nismo do danas oporavili.
Nesumnjivo će sva rešenja i za one globalne i za ove naše lokalne buke i probleme doći iz tišine, jer dok mnogi viču, poneko i razmišlja, i upravo će neki tihi ljudi koji razmišljaju doneti rešenja onako kako je De Gol, kada su prošli svi tenkovi i avioni ,doneo rešenja za Francusku, smirujući njene unutrašnje buke na miran, institucionalan i demokratski način. Juče je bio Dan pada Bastilje, čime je 1789. godine počela Francuska revolucija, koja je trajala na ovaj ili onaj način opet vekovima, sve dok mudri De Gol nije uspostavio ovakvu Francusku, koja je daleko od tihe, ali koja nije baš ni destruktivno bučna. Francuzi slave datum početka te revolucije, iako su od nje uzeli samo ono što im je koristilo - demokratiju, pravnu državu i poštovanje osnovnih ljudskih prava - dok su sve ostalo, razna nasilja i giljotine, elegantno zaboravili, svedočeći da su pametna nacija koja sve buke konačno prevodi u razboritu tišinu. Ostaje da se vidi naš kapacitet za prevođenje svih naših trenutnih buka u neku razboritu tišinu na miran, sporazuman i institucionalan način, jer nemamo luksuz da to radimo drugačije dok čitav svet gori.
