Crna Gora takođe slavi dva datuma. Kad je 1878. godine dobila nezavisnost i kad je 1941. čitav crnogorski narod odbacio odluke Petrovdanske skupštine (sabora) održane dan ranije, koja je poništila ujedinjenje sa Srbijom. Komunisti, najborbeniji u tom ustanku, hteli su da pomognu Sovjetskom Savezu. Današnja Crna Gora proslavlja jedan prosrpski i prosovjetski (proruski) praznik, što je pomalo neobično.
Kod Hrvata je dan nacionalnog ponosa peti avgust. Oni „Oluju“ predstavljaju kao veličanstvenu pobedu. Njihova propaganda to prikazuje kao da su pobedili Hitlera, Romela, Staljina i Žukova zajedno.
U stvarnosti su pobedili Gorana Hadžića i Mileta Martića na čelu od svih izdane, malobrojne i raštrkane vojske Krajine. Ipak, „Oluja“ jeste jedinstvena u svetskoj istoriji po brzini kojom je neka država očistila trećinu svoje teritorije. Na prvi pogled, dve i nešto hiljade žrtava ne zvuči tako užasno kao ustaški pokolj Srba 1941. godine. Unatoč tome, Pavelić bi bio zadovoljan ishodom „Oluje“.
Prvo, treba imati u vidu da je posle velike hrvatske pobede veoma malo Srba ostalo na svojim ognjištima. Srpske žrtve treba gledati u odnosu na taj majušan broj onih koji su mislili da su suviše stari i dovoljno nedužni da sačekaju hrvatsku vojsku i policiju.
Drugo i još gore je to što su zločine nad Srbima počinile snage redovne hrvatske vojske i policije, a ne paravojne jedinice, kao kod srpskih zločina u BiH. Treće, ustaše su smatrale da one Srbe koje ne pobiju treba pokatoličiti ili proterati. S obzirom na to da su u „Oluji“ s Hrvatima zvanično sarađivali Amerikanci, klanje stotina hiljada Srba i njihovo preveravanje nisu bile ostvarive mogućnosti.
Slavljenje „Oluje“ se nadovezuje na tradiciju sumnnjivih hrvatskih istorijskih uspeha. Mnogi posetioci Tompsonovog koncerta nosili su majice s natpisom „Vitez Jure Francetić“. Ovog zapovednika zloglasne Crne legije neoustaše veličaju zbog pohoda na Drinu, u kojem se borio protiv srpske nejači. Kao na Kozari, ustaše su uglavnom u velikim operacijama išli kao lešinari, iza Nemaca.
Vitez Francetić je završio kao besni pas, utučen vilama i sekirama običnih krajiških seljaka. Ne postoji velika samostalna velika ustaška pobeda nad partizanima. Što se četnika tiče, njihove snage u NDH su bile malobrojne i slabo povezane među sobom. Na zapadu i severu Bosne su često i sarađivali sa ustaškim režimom.
Srpski izdajnici su dali jedan od najčešće korišćenih izgovora za „Oluju“. Najgori među Srbima su olakšali tragediju „Oluje“. Amerikanci su kao opravdanje za „Oluju“ pominjali Srebrenicu. Govorili su da Bihać, kome je pretio pad u srpske ruke, ne sme da postane druga Srebrenica. To pokazuje kolika je izdaja srpskih izroda koji su počinili nedela u Srebrenici.
