Zna se tu ko je od svetskih lidera pametan, ko prosečan, ko nestašan, a ko nestabilan, te se opet tačno zna ko od pritajenih tigrova i skrivenih zmajeva ima najviše potencijala da ih nasledi po velikim i malim svetskim vojvodstvima. Tako je aktuelna predsednica Evropske centralne banke i bivša direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard u nedavnom intervjuu izjavila da je Putin veoma pametan, izuzetno inteligentan i da na sastanke dolazi potpuno pripremljen bez ikakvih papira, jer sve podatke jednostavno drži u glavi. Na pitanje da li je to slučaj i s Donaldom Trampom, samo se nasmejala.
No, nije ni Tramp baš za potcenjivanje iako se tu, istina, radi o potpuno drugačijem stilu u odnosu na preciznog i hladnokrvnog Putina s rendgenskim očima, jer inače ne bi došao na još uvek najvažniji tron sveta. Trampa je na taj tron dovela neka vrsta intuicije pomoću koje je pravilno ocenjivao kuda se stvari valjaju, pa je tako pravilno procenio krizu političkog mejnstrima u SAD, čineći od sebe dugo čekanu alternativu, da bi nakon dolaska na vlast ipak aterirao u pogledu alternativnih političkih oblika mireći se s mejnstrimom na kojeg je do tada bljuvao vatru i puštajući mu konačno da vodi strateške sektore.
Dakle, nije ga do pozicije kralja dovela hladna i precizna analitika kao Putina, već neka vrsta „nosa“ kojim miriše dimne signale i prijatelja i neprijatelja. Obrni-okreni, i Putin i Tramp znaju da dobro ocene i prijatelje i neprijatelje, što se u Trampovom slučaju videlo iz načina na koji je hendlovao američke carine raznim zemljama, tačno osećajući tim svojim nosom s kim ne sme da pretera u toj igri trgovinskog obaranja ruku, a s kim može da se opusti, jer je jači.
Tako je prema Kini bio veoma nežan, i verbalno i operativno, pa su se elitni timovi dveju zemalja dogovorili prošle nedelje u Stokholmu da odlože na 90 dana primenu međusobnih, momentalno dosta nabildovanih, carina. S druge strane znao je da je dogovor o carinama sa EU potrebniji Uniji nego njemu, pa je EU pre desetak dana potpisala za nju dugoročno diskutabilno povoljan sporazum o carinama sa Amerikom, za koji ćemo tek videti koliko će biti održiv. S treće strane, Tramp je stisnuo zbog carina ne samo niz malih zemalja za koje zna da mu ne mogu nikako uzvratiti, među kojima se, nažalost, našla i Srbija, već i neke krupne ekonomije i regionalne sile poput Indije i Brazila.
U ovoj igri „pokaži koliko si jak i koliko si prijatelj“, Srbija je dobila carine na našu robu koja će se izvoziti u Ameriku od visokih 35%, pa će nam trebati malo promišljenija strategija prema Trampu od nuđenja ekskluzivnih lokacija po Beogradu i gromoglasnog najavljivanja njegove posete miloj nam Srbijici, gde bi ga dočekali kao svetskog megacara, što trenutno nije realno, jer nam visina carina koje smo dobili govori da treba da „peglamo“ neke segmente odnosa, što nije lako, jer se interesi Amerike i Srbije negde dotiču, a negde ne. Stoga je možda bolje da se trezveno kaže što Srbija može, a šta ne, kako bi se strateški saobrazili ovoj još uvek najjačoj svetskoj sili i njenom zahtevnom lideru, umesto da ga najpre baronišemo da ćemo nešto izvršiti, pa da to ne izvršimo.
Jer smo već pomenuli da na ledenim svetskim strateškim vrhovima svi ionako sve znaju, pa se nije praviti pametan da znamo neke stvari bolje od bogova sa Olimpa.
