Neki zlobnik bi lokaciju sastanka mogao pročitati kao Trampovu skrivenu poruku Putinu: „Vidi, Vladimire, tvoj prethodnik na tronu Rusije je poveo rat i zbog dugova prodao ovo prebogato parče zemlje; ti si poveo rat u Ukrajini, pripazi der da i ti ne dođeš u situaciju da prodaješ parčad teritorije.“
Naravno da je to koješta. Nije Tramp čovek suptilne simbolike i skrivenih poruka. Ne radi on tako. A kako radi? Eh, kako. Tako što uglavnom nema pojma šta radi, ali mu nekakvim hokus-pokusima gotovo uvek pođe za rukom da uradi ono što je naumio, pa kom opanci, kom obojci. Kažem „gotovo uvek“, jer na Aljasci nije uradio ono što je bio naumio da uradi. O tom potom.
Za razliku od Trampa, Rusi su vrlo skloni simbolici, pa se u tom simboličkom smislu Lavrov - koji je, otkako se zaratilo, postao veliki šeret - na Aljasci pojavio u duksu na kome je pisalo „SSSR“ i time Trampu i svetu posalo „snažnu poruku“ da Rusija namerava da osvoji sve teritorije koje su bile u sastavu SSSR. (Tek o tom potom.)
Naravno da je samit ispao teška trt Milojka, prvenstveno u smislu dogovora o primirju, potom i u većini drugih smislova. Tramp očigledno ne poznaje rusku političku filozofiju - što nije čudno jer ne poznaje nijednu političku filozofiju - koja kaže: „Biće kako mi hoćemo ili neće biti nikako (ili (čak gore), cena nam nije bitna).“ U ruskim kalkulacijama Trampova ideja vodilja - poslovna logika - ne igra nikakvu ulogu.
Svi kremljolozi su saglasni u jednoj stvari: „Rulje svih vremena i boja mogu se ubediti u bilo šta isključivo jezikom sile.“ Tramp je očigledno pomislio da bi on mogao biti presedan i nešto postići ubeđivanjem, ali u napred pomenutoj stvari presedana nema. I nije ga bilo. Putin je ostao na pozicijama do kojih još nije ni stigao - mislim na granice Donjecka - a belosvetski rusodupeljupci - sa ovdašnjim na čelu - proglasili su veličanstvenu Putinovu pobedu.
Što i nije daleko od istine. Putin u izvesnom smislu jeste pobedio. Pre svega, izašao je - i to na velika američka vrata - iz međunarodne izolacije, i ponovo dospeo u centar svetske pažnje kao ravnopravan partner Amerike.
Sve u svemu, rat u Ukrajini će se produžiti do neodređenog dana u budućnosti - koji će možda koincidirati sa prestankom uličnih ratova u Srbiji (o kojima ćemo više sutra ) - a stari svetski poredak će nastaviti da se raspada bez, bar zasad vidljivih obrisa, kakav bi sledeći poredak mogao biti. I da li će ga uopšte biti.
Na osnovu procene razvoja belosvetskih situacija, skloniji sam da mislim da nikakvog poretka neće biti. I brat Rus, Nikolaj Berđajev, svojevremeno je (i dalekovido) pisao o nastupajućem dobu novog srednjovekovlja, u kome će jedini zakon biti zakon jačeg, a u kome vitezova, kojih je u srednjem veku bilo - neće biti.
