Dobio sam desetak SMS-ova podrške, ali bilo je i zakeranja tipa: digitalizovao si, olenjio se, pod starost si prepustio naprednoj tehnologiji da piše umesto tebe, ko zna koliko je famoznih kolumni napisao Chat GPT, a ne ti. I sve tako nešto. I sve u tom stilu.
Budući da je potpisniku ovih redova nemerljivo lakše da napiše ono što je naumio, nego da isto to - pa čak i bolje od toga - prepiše, svečano obećavam da posle naše današnje kolumne više neću koristiti usluge Chat GPT-ja, a ako ga budem i koristio, veštački inteligentne umotvorine neću lažno predstaviti kao svoje, nego ću naznačiti: citat: Chat GPT.
Da bih veštački inteligentan mini-serijal priveo kraju, postavio sam Chat GPT-ju još dva pitanja - o kojim sam višekratno pisao u Famoznom - čisto da vidim šta veštačka inteligencija smatra o tome.
Pitanje prvo. „Uradi mi psihološku analizu izreke i političke filozofije spasa nam nema, propasti ne možemo“. I evo šta je Chat GPT odgovorio: „Izreka spasa nam nema, propasti ne možemo na prvi pogled izgleda paradoksalno, a upravo taj paradoks nosi psihološku težinu i simboliku. Evo analize:
„Prvi deo - spasa nam nema - izražava očaj, fatalizam, uverenje da je svaki izlaz onemogućen. Drugi deo - propasti ne možemo - negira očekivani ishod, sugeriše da potpuno uništenje nije moguće. Psihološki, ovo stvara zatvoreni krug bez izlaza, ni spas, ni propast, stanje večitog zatočeništva u krizi. Sve to generiše osećanje istorijske posebnosti - mi smo narod koji uprkos svim naporima ne može propasti - ali s druge strane, stav - nema nam spasa - proizvodi ambivalentni narcizam: osećanje veličine i izabranosti, ali i stalne bespomoćnosti.“
Takav psihološki stav - nastavio je Chat GPT - idealna je formula za očuvanje statusa quo.
Sve može biti loše, ali nikad ne može biti toliko loše da natera na transformaciju. Ova izreka (koja je srbska politička filozofija, prim. S. B.) odražava kolektivni mentalitet „zatočene večnosti“ - osećaj da je narod osuđen na trajnu patnju, ali i da u toj patnji leži neka vrsta večnog postojanja i dokaza posebnosti. Ona stvara zatvoreni krug između samoviktimizacije i narcističkog osećanja besmrtnosti i funkcioniše kao samosabotaža, ali i kao identitetska formula.“ (kraj citata).
Kao što je općepoznato, moja neznatnost je još davnih dana - u vreme kad je veštačka inteligencija bila naučna fantastika - pisala (i govorila) da naš osnovni problem nisu „teška“ istorija i loša politika, nego loša psihologija.
I tu dolazimo do trt Milojke i krka u pizdu. Politike se ne mogu popraviti dok se ne popravi srbska psihologija, a to je (po svemu sudeći) nemoguća misija, ukorenilo se to, postalo nacionalni identitet. Što nas sve skupa dovodi do pitanja na koje ću odgovoriti ja, ne Chat GPT: Hoćemo li na kraju propasti? Evo odgovora: Oćemo qwrz (vidi u kolumni „Traktat o qwrzu“ šta to znači) ,dakle nećemo, ali ćemo doveka dobijati qwrz.
