Novog svetskog poretka u kome će nadmetanje za prevlast u prostoru (teritorijama) biti zamenjeno bitkom za gospodarenjem nad vremenom.
Virilioova teorija je u to vreme zvučala prilično futuristički, ali zar u našoj jučerašnjoj kolumni nismo ustanovili da budućnost stiže mnogo brže nego što očekujemo. I tako smo se mic po mic obreli u budućnosti, u kojoj se svako snalazi kako zna i ume, a u kojoj smo se mi (jebo ja nas), kao svetski šampioni u gubljenju vremena, veoma loše snašli, a tek ćemo se loše snalaziti.
Evo šta otprilike kažu osnovni principi hronopolitike: vreme je ireverzibilni resurs. Kad jednom prođe, ne može se više vratiti. Osim u Srbiji, u kojoj je moguće i ono što nije moguće. Dakle: Piši propalo. Pritom vremena nema - bar ga nema za nas ljude - onoliko koliko u tupoumnosti mislimo da ga ima. Ograničeno je. Osim toga, vreme je novac, a prostor (teritorije) samo su trošak.
Napred pomenuta premoć u vremenu se ne postiže pomoću vremeplova u kojima bogate i tehnološki razvijene zemlje isprednjače ispred zaostalih, nego tako što bogate i tehnološki razvijene zemlje izmeste svoje „prljave tehnologije“ na teritorije zaostalih zemalja.
Možda se sad pitate: A gde je tu prednost u vremenu? Evo gde, što reko Blic. Ako neko drugi radi umesto vas, a vi izvlačite profit a da dupetom ne mrdnete, onda vam preostaje puno vremena da razvijete još naprednije tehnologije, za kojima će nerazvijene zemlje još više kasniti i obavljati poslove umesto vas za još manje naknade. Bedno, fakat. Ali jbg, svijet je ovaj tirjan tirjaninu, znate priču.
Sada dolazimo do teme našeg mini-serijala - do belosvetskih perspektiva. Dojučerašnji svetski poredak - koji, ruku na srce, qwrzu nije valjao - na ivici je kolapsa, a novi poredak će uobličiti - i pokupiti kajmak - one zemlje koje izgube najmanje vremena. To zasigurno neće biti Rusija. Rusija gubi vreme naveliko, sve i da pobedi u ratu u Ukrajini, izgubiće bitku s vremenom. Praktično ju je već izgubila.
Najmanje vremena gubi Kina. Ne traći ga na avanturističke prostorne ekspanzije. Strpljivo čeka da se Tajvan sam vrati u njeno okrilje. Amerika je tu negde, ali polako zaostaje. Realna perspektiva da Kina pobedi u trci s vremenom zasigurno će obradovati penzionisane zastavnike sa TV Hepi i teoretičare srpskog sveta, ali uzalud će biti sve nade njihove.
Nikakvog multipolarnog sveta neće biti u poretku koji je, takoreći, pred vratima. Bogati će bivati sve bogatiji, siromašni sve siromašniji i tako će ostati sve do neodređenog datuma u budućnosti, posle koga više neće biti nikakvog poretka i u kome će sve otići u 3LPM, zato što na kraju vreme istekne i najbogatijima. Nas boli qwrz. Zahvaljujući julijanskom kalendaru, otići ćemo u 3LPM 13 dana kasnije od ostatka sveta.