Na polovini rečenice u kojoj je sunčano piskaralo pozvalo Vladana Perišića da „ukoliko ima saznanja i neoborive dokaze da je neka konkretna ličnost iz SPC počinila krivično delo pedofilije ili da je neka ličnost iz SPC počinila krivično delo prikrivanja izvršioca krivičnog dela, onda je u obavezi da to prijavi policijskim i tužilačkim organima“. (Ja bih obavezno dodao: i Upravi vodovoda, efikasnija je po tom pitanju.)
Da li je svešteni pijačar toliko siguran da u SPC-u nema nijednog pedofila ili računa na to da pedofila - sve ako se neki i nađe - zvanično ne može biti. I to iz više razloga. Razlog prvi: zataškavanje, pretnje, obećanja, štapovi, šargarepe itd. Razlog drugi: ako pedofilska bruka pukne baš onako jako, onda pedofila ne može biti zato što im nadležni kadiluk „zastari slučaj“.
Kao što je to svojevremeno učinio u slučaju mitropolita, tada episkopa - jednog dana, ko zna, možda i vaseljenskog patrijarha - Pahomija, „potkrepljenog neoborivim dokazima“. Po naređenju bogougodnika Koštunice, Koštuničin lični sudija za vešanje, ministar pravde Stojković je lično naredio da se suđenje odlaže dok ne zastari. Sve zarad simfonije crkve i države. I mira u kući. Lepo kažu stare varalice Latini: Penis bonus, pax in domus. Srbski državni razlog kaže da je nebitno da li je penis završio u dečjem dupetu.
Lepo je pisao i Žozef de Mestr: „Nekažnjeni greh je razlog da se počini sledeći.“ Kako je moja omiljena žutara Blic - pre nego što se skrušila, pokajala i počela do poje u ravnoangelskom horu - izvestila leta gospodnjeg 2019, Pahomije se, osokoljen nekažnjivošću, vratio na staru stazu grešnika, pak je - piše Blic - stao „spopadati“ jednog mladog monaha u manastiru u kom je suvereni gospodar.
Olakšavajuća okolnost: monah nije bio maloletan. Otežavajuća okolnost: monah je sa indignacijom odbio Pahomijev predlog da ga „masira ispod pupka“.
Blic nadalje izveštava da se inkriminisani monah obraćao višim instancama - pretpostavljam da je viša instanca Pahomijev razredni starešina - da bi „nakon što je reakcija instance“ izostala, monah „otišao iz manastira“. Ništa pametnije nije mogao učiniti i nikad se nije više bogu približio nego kad je izašao kroz manastirsku kapiju.
U međuvremenu - između naše jučerašnje i naše današnje kolumne - nastavak džiberske difamacije Vladana Perišića je dobio još jedan, pitoreskniji, šešeljoidniji naslov „Viola fon Kramon u mantiji“, a tekstualni zaupokojni moleban za ubijenog američkog desničara Čarlija Kirka je održao Aleksandar Dugin.
Ne znam da li je Sunčanikovo sponzorstvo, uredništvo, saradništvo i čitalaštvo upoznato de je pomenuti Kirk - kome bog neka dušu prosti - višekratno, javno predlagao javna pogubljenja za pedofile savatane u bludnom nepočinstvu. (Zašto li seku granu na kojoj sede?) Ja ne bih išao tako daleko. Držim da bi hemijska kastracija bila dovoljna.