Uzmimo primer. Na potpitanje „Nedeljnikove“ novinarke (koje, kako ćete videti, zvuči kao sugestija): „Beba Popović je doprineo predstavi da je atentat na Đinđića orkestriran od Koštunice i službi bezbednosti“, Montgomeri - uprkos oštrim demaršima beogradskih vrabaca i grohotnom smehu u prostorijama službi „bezbednosti“ - kaže sledeće: „Da, mislim da je radio na tome.“
To tome nije bilo tako. Ako je i bilo nekog „stvaranja predstave o orkestraciji“, onda je ona stvorena od strane policije, kojoj su - verovatno prvi i poslednji put u srbskoj istoriji - tokom policijske akcije „Sablja“ date odrešene ruke. Tokom tih četrdesetak dana vanrednog stanja - koje neki moji prijatelji smatraju najboljim periodom u svojima životima, a jedan od njih se čak nosio mišlju da mu (kad umre) na spomeniku urežu: „Taj i Taj (ime poznato redakciji) 12. 3. 2002 - 22. 4. 2003“.
Beba Popović naravno da nije imao ništa protiv te „predstave“ - i uopšte nije grešio što je nije imao - ali ta „predstava“ nije stvorena na osnovu njegovog ličnog animoziteta ili nekom medijskom manipulacijom, nego je bila rezultat profesionalne policijske istrage, o čemu je višekratno govorio - tj. džaba krečio - i nedavno preminuli policajac Mile Novaković (vrapci to govore sve vreme.)
Dvadesetak redaka iznad citiranog odgovora Montgomeri (između ostalog) zbori i ovo: „Razlog (produžavnja vanrednog stanja, prim. S. B.) bila je želja nove vlasti da po svaku cenu pronađe vezu između Koštunice i atentata“. Tek tome to nije bilo tako. Tačan odgovor bi bio: „Jedan (manji) deo vlade je želeo da se pronađe veza između Koštunice i atentata - i to tek nakon što je na tu vezu ukazala policijska istraga - drugi (veći) deo vlade je ili jedva čekao da se vanredno stanje ukine, ili je strahovao od uspeha policijske istrage zato što je bio aktivno ili pasivno umešan u pripreme Đinđićevog streljanja. Neće biti da to Montgomeri nije znao. I američka Ozna (CIA) sve dozna.
Montgomeri se osvrnuo i na ozloglašeni Popovićev odnos prema medijima i novinarima tokom vanrednog stanja. E sad, sangviničan i plahovit kakav je, Beba jeste znao da pretera - mada mu ja lično zameram samo što nije dovoljno preterivao - jer je korumpirani srpski novindžiluk (čast retkim izuzecima) udarnički radio na podrivanju akcije „Sablja“ i za tu rabotu dobijao bakšiš od N. N. lica, opštepoznatih široj javnosti, ali nedostupnih organima gonjenja.
Vanredno stanje nije ukinuto - a policijska akcija zaustavljena je na Koštuničnom pragu - ne pod pritiskom Rusije, Kine ili Severne Koreje nego pod pritiskom - ni „naređenje“ nije prejaka reč - EU. Čisto sumnjam da to Montgomeri nije znao. Zašto je EU to učinila, kakav joj je u tome bio interes - i zašto se plašila rezultata istrage - to ne znam (Montgomeri zacelo zna više), još manje znam - i kako vreme bude prolazilo sve ću manje znati - šta je tu bio interes ovog društva i čega se ono plašilo.
