Moraću to da nacrtam. Je l’ tako da nema nikog ko ne bi poželeo da bolnice naše zemlje ponosne budu moderne, čiste, opremljene najsavršenijim aparatima? Jeste. Ali isto tako nema nikog ko bi bez preke nužde - bilo u slučaju da se razboli ili da ide obolelom, bližnjem u posetu - otišao u bolnicu.
Iliti kraće: u bolnicu se ne ide zdrav, s državom se ne petlja prav. Jer pazite, ako ti država otelotvorena u nekom od svojih organa zakuca na vrata, to obično znači da si napravio neko sranje i da si u deep shitu. U tom smisli valja shvatiti upozorenje „klonite se države“. To treba pročitati ovako: „Ne radite ništa zbog čega će vam državni organ zakucati na vrata.“ Isto to - iako opširnije - govori i državna papirologija, ustavi, zakoni itd.
Opet se vraćamo na onog N. N. genija političke filozofije, koji je ispod grafita „Ovo je Srbija“, naškrabanog na nekoj pošti - napisao: „Idiote, ovo je pošta“. Komedijant slučaj je udesio da grafit bude napisan baš na pošti, nije komedijant mogao naći bolju lokaciju za poređenje.
Jedno je, naime, Srbija, sasvim je nešto drugo Republika Srbija. Srbija je geografski pojam koji (ne baš precizno) označava empirijski teritoriju nastanjenu empirijskim Srbljima i drugim empirijskim narodima i narodnostima, Republika Srbija je apstrakcija, politički pojam - istina ne baš jasno definisan. Kao ni onaj geografski - koji (pokušava da) reguliše život državljana Srbije, o čemu se (ne baš uspešno) brinu napred pomenute empirijske državne institucije i organi.
Pošta Srbije je, recimo, jedna od državnih institucija koja funkcioniše podjednako dobro kao Pošta Francuske ili Pošta Austrije, što se se za ostale institucije Republike Srbije baš i ne može reći.
To je tome zato što na Poštine poslove i dane nemaju nikakav uticaj „narodno biće“, vidovdanska etika, duhovna vertikala i raznorazni zaveti. Pošta Srbije radi na istim principima i procedurama na kojima rade manje-više sve pošte ovog sveta. Ono, fakt, onaj ko u Srbiji hoće da bude direktor Pošte Srbije, mora položiti prijemni iz „narodnog bića“, vidovdanske etike, duhvne vertikale raznoraznih zaveta, ali kad jednom položi prijemni i zasedne u fotelju, pošta nastavlja da radi na poštanskim principima.
Iz problema sličnih nerazlikovanju zgrade pošte i Srbije nastaje mnoštvo drugih problema (koji se pripišu Vatikanu i Briselu). Ima u Srbiji mnogo zgrada - i još iha-ha koječega (i kojekoga) - na kojima piše Srbija, iako bi trebalo da piše Republika Srbija ili čak nešto sasvim drugo. Avaj, ima li smisla u zemlji u kojoj zvuči kao svetogrđe napisati da je obostrano korisno odvojiti crkvu i državu, napisati da bi državu Srbiju valjalo odvojiti i od državnika i državljana. A zašto je tome tako, o tome se zbog pomanjkanja karakterologije možete obavestiti u sutrašnjem broju.