Zapravo, zašto posle svakih protesta ostaje pustoš, pre svega kod samih pokretača. Naravno, Basara je najpre mislio kod nosilaca liberalnih ideja, jer on tvrdi da još od kraja Prvog svetskog rata naše društvo ne želi da prihvati takve ideje, odnosno da je ono u načelu za neki vid autoritarne vlasti. Sa ovim se naravno nikako ne slažem, jer su danas baš oni koji su kao fol nosioci liberalnih ideja zapravo zagovornici najgoreg totalitarizma. Ono što se danas zove Antifašistička akcija (ANTIFA), zapravo su likovi koji u svom političkom delovanju koriste klasične fašističke metode, a ono za šta se zalažu kao društveno uređenje i način vladavine, taman je tako da je Dučeov sistem mila majka i prava demokratija. No, ono gde je Basara u izlaganju bio apsolutno u pravu jeste činjenica da se ne može politika graditi na nečemu imaginarnom, tj. da ne nudiš ništa. Upravo se to danas u Srbiji događa, što neminovno dovodi do ozbiljnih trvenja unutar opozicionih redova, jer smatrati da Vučić može da bude pobeđen tako što ćeš ponuditi prazan fišek, a listu koja nudi prazan fišek nećeš pokazati sve do momenta kada se izbori raspišu, zaista je beskrajno komično i detinjasto. Politika mora da ima sadržinu, a ono što organizatori sada već uveliko ugašenih protesta nude jeste imaginarijum, tj. ne nude ništa. Zato su novonastali sukobi između protivnika vlasti nešto što se moglo očekivati i što će se, kako vreme bude odmicalo, sve više intenzivirati. Što bi se reklo - mala bara puna krokodila i svako za sebe smatra da je najbolji i bogomdan, a normalno je da nije spreman da ustupi mesto nekom ko se pojavi niotkuda i bez bilo kakvog programskog utemeljenja. Da se razumemo, ni ova dosadašnja opozicija nije imala nikakvu političku sadržinu, ali je imala kakvu-takvu političku organizovanost. Lažni studenti i njihova lista nude anarhiju, jer niti ima u ovom momentu političke organizovanosti, a niti ima političke sadržine i nekakvog političkog pravca. Basara lepo primećuje da u nekom momentu takvi mogu i do milion ljudi da dovedu na ulice, ali da to ne može da pobedi, jer vremenom će se ta energija, pošto sadržine i usmerenja nema, izduvati kao balon. Vučić je to u startu dobro osetio i, kao pravi politički veteran, znao je da mora neko vreme da prođe kako bi narod izašao iz kolektivne hipnoze koja ga je zadesila po padu nadstrešnice. Sada je već došao u fazu da se on ponovo pita za sve, što je i logično s obzirom na dve pobede u prvom krugu predsedničkih izbora, dok su oni koji su pretili kuvanjem, dinstanjem, pečenjem, vešanjem, batinama i ko zna kakvim drugim nasiljem, došli u fazu da se brinu šta će biti sa njima kada na sledećim izborima dožive novi nokaut. Energiju su izgubili, kao što su izgubili i podršku naroda, i što vreme više bude više odmicalo, a izbori se bližili, njihova pozicija će biti sve teža, a Vučićevo proročanstvo da će morati da ih štiti od gnevnog naroda biće sve realnija. Uostalom, na ovo malo protesta što još ponekad organizuju, jasno se vidi da dolaze uglavnom najgori ekstremisti, a njih se narod ozbiljno gnuša. Zato će ih i opozicija sve više izbegavati i očekivano ući sa njima u direktan sukob za glasove. Očekivana bitka uskoro kreće.
