To je značilo samo jedno: must see. I tako i bi. Kliknuh na klip. I imadoh šta videti.
Mora da je JexS u predstojećim sankcijama NIS-u - i neizbežnim pičvajzima koji će uslediti zbog tih sankcija - video sjajnu priliku da na nekom televizoru podastre priloge za istoriju pikanterija vezanih za carstvije njegovo i Koštuničino iz doba dijumvirata.
Evo šta zbori Tadić: „Godine 2005. ja sam u Moskvi i predlažem Putinu potpuno drugu stvar. Predlažem Putinu pravljenje strateškog preduzeća u domenu energetike samo kad je u pitanju gas.“
51:49 u korist Srbije. Ja se vraćam u Srbiju i mene tada napada tadašnja vlada, Koštuničina i Labusova. I tada je Zorana Mihailović - koja u Famoznom nastupa pod imenom Zoranah (prim. S. B.) bila savetnica Miroljuba Labusa i ona je bila protiv toga. Ja sam tu video i interes takozvanog promađarskog lobija, preko koga je išao uvoz gasa u to vreme. Da vam još jednom kažem: nafta nije strateški energetski aspekt. Gas je strateški energetski aspekt, jer na gas radi struja, na naftu se voze automobili. Dobro, na naftu se voze se i kamioni, koji su u transportnom smislu bitni...“
Prepustimo mi ekspertima za energetiku da rastumače da li je nafta strateški energetski aspekt ili nije - neka „struka“ da poslednju reč - pa poslušajmo šta je dalje bilo: „Onda dolazi drugi predlog Moskve“, nastavlja JexS, „da se napravi preduzeće potpuno drugih odnosa snaga. To je vreme Koštuničine vlade. Koštuničina vlada kaže: „Ukoliko“ - obraća se meni - „ja to neću, onda će BESPLATNO dati NIS Rusima.“
Ima tu nekoliko neprijatnih pitanja za JexS-a. Ako je Koštuničina vladina organizacija bila spremna da Rusima besplatno da NIS - a bila je, predsednik vlade je bio spreman da Rusima besplatno da i dupe, što je verovatno i učinio (besplatno) - ako već JexS nije hteo da izađe iz ustavnih ovlašćenja i naredi organima gonjenja da Koštunicu i vladu uhapse zbog veleprodaje - pardon, veleizdaje - zašto bar nije obavestio javnost o tome. (verovatno radi mira u cincarsko-kolubarskoj kući, dobacuju mi vrapci iz off-a).
Ima i hipotetičkih pitanja. Da su Rusi počem izrazili želju da kupe vojsku Srbije, da li bi Koštuničina vlada i vojsku dala besplatno, ili bi naplatila bar neku simboličnu sumu. Jeste to pitanje hipotetičko, ali ja ću odgovoriti umesto JexS-a: da je Moskvi trebala Vojska Srbije - a tada joj ni za qwrz nije trebala - Koštuničina vlada bi Moskvi dala i vojsku. Sad bi Moskvi može biti VS dobrodošla u Ukrajini, ali jbg, prošo voz.
Ovu poučnu priču - koja nikog ničemu neće poučiti - posvećujem kohortama onih koji povazdan nariču da „ovo nikad ovako nije bilo“, čisto da vide da je ovo što nikad ovako nije bilo belo perje u odnosu na ono kako je moglo (možda i trebalo biti) kad se smrtno ozbiljni državni poslovi povere diletantima, cirkusantima i (besplatni) prodanim dušama.
