Paradoksalno je da te pojave uviđa obično članstvo i ono je baš zbog tog samoorganizovanja nekako uspelo da spase samu SNS od nasilnog svrgavanja s vlasti, no loše je što samo rukovodstvo stranke kao da ne želi da prihvati realnost i ništa ne čini kako bi se tim pojavama prilagodilo i u skladu s tim odnelo ozbiljnu prevagu na stranu one Srbije koja ne želi nasilna svrgavanja s vlasti. Zaista, čast izuzecima, ali većina rukovodilaca su mozgom u vremenima pre 2010. godine i duboko veruju u parlamentarnu demokratiju, odnosno da su izbori ti koji rešavaju ko će vladati zemljom, što je od samog starta pogrešno razmišljanje. Izbori ti samo daju legitimitet da možeš da se boriš protiv nasilne smene i ništa više od toga.
Duboko unutar sistema, a to je pokazano i dokazano tokom ovih 11 meseci, izbori nisu doneli istinsku vladavinu pobednika, već vlast drže spavači duboke države unutar sistema koji su se na mig aktivirali i pokrenuli haos u društvu. Na sve to, priča sa tzv. studentima legla je fantastično, posebno njihovo afirmisanje pobune, odnosno da, ako osete, po njihovom shvatanju, da postoji neka nepravda u društvu, u toj situaciji imaju pravo da sve živo blokiraju i da čak i fizički napadaju svakog ko drugačije misli. U njihovom svetu nasilje radi ostvarenja političkih ciljeva je normalna pojava, a to je ono što ljudi koji predvode SNS ne žele da prihvate i pokušavaju da mirnim putem i pričom o demokratiji urazume onog ko uvodi nasilje u politički život kao normalnost. To mu dođe kao kada junetu pokušavaš nešto da objasniš. Jednostavno, to je nemoguće, jer druga strana ne želi da prihvati izbore, a još manje dijalog ili mirno rešenje situacije.
Oni su krizu i prouzrokovali da bi podizali tenzije do besvesti, čak i do građanskog rata. Zato je, po njihovom poimanju, normalno dolaziti nekom ispred kuće, maltretirati mu porodicu, zapaliti stranačke prostorije protivnika, svuda i na svakom mestu dehumanizovati
neistomišljenika i činiti mu prisustvo na javnom mestu neprijatnim, kako njemu, tako i članovima njegove porodice. Suštinski, poenta je protivniku uterivati strah i stid zato što razmišlja drugačije od revolucionara. On nema pravo na mišljenje, niti na normalan život, a ako se drzne da se suprotstavi, onda prema njemu ide lavina uvreda i najgore dehumanizacije, sve do fizičkog premlaćivanja, pa čak i likvidacije kao u slučaju Čarlija Kirka. To je ono što rukovodioci SNS nikako ne mogu u svojim glavama da prezupče da je postala normalnost. Čast, recimo, Milošu Vučeviću, jer je na svojoj koži osetio, zajedno sa njegovim sinom, šta znači kada razularena masa dođe sa ciljem da te fizički ukloni.
Pišem sve ovo, jer rukovodstvo SNS mora da prihvati da se njihov protivnik danas formira po uzoru na Hamas, koji je inače glavni u organizacionoj strukturi Soroševe Antifa organizacije. Dakle, sve te grupacije imaju kako političko, tako i vojno krilo. Svi su militarizovani, nikog od njih izbori ne zanimaju i biće sve ekstremniji kako se na globalnom nivou prilike budu zaoštravale. Zato i sam SNS mora da promeni doktrinu i da prihvati savremene izazove, odnosno da ono što do sada zaista nije bilo normalno, sada je postalo normalno, te u skladu a tim da organizuje sopstvenu odbranu i njeno političko funkcionisanje.
