Javnost već zna, jer je reč o skandalu epskih razmera, ali da ponovimo ukratko. Dečak, osnovac, šiša se, i razgovor sa berberinom teče ovako:
„Išli smo prvo polugodište najnormalnije, ali sad smo imali prekide zbog ovih blokada i protesta.“
Na navodno spontano pitanje frizera kakve su to blokade i protesti, dečak odgovara:
„Studenti se bore za pravdu. I za našu budućnost.“
„Sense Production“ je u vlasništvu docenta FDU Milana Stojanovića i Maje Popović Milojević, poznatih po blokaderskim stavovima, a urednica projekta je Jelena Popadić Sumić, zaposlena na RTS.
Evo godinu bez mesec dana kako je Srbija na udaru blokadera. Za to vreme je naneta šteta ekonomiji države, obrazovni sistem je ozbiljno bio ugrožen, napadane su državne institucije, kaljan ugled Srbije u svetu... ali sve je to u konačnici ispao njihov poraz. Ali ako su blokaderi u nečemu uspeli, onda je to što su porušili sve etičke principe.
U politici, zgazili su sva pravila demokratije negiranjem višepartijskog sistema i demokratskog načina odlučivanja, uvodeći anonimne i tajne „plenume“ i „zborove“, i volju većine proglasili ništavnom zamenjujući je snagom rulje.
U medijima, propagandu su uzidgli kao jedinu svrhu postojana televizija, novina i portala, a izvrtanje činjenica kako bi vesti služile njihovim ciljevima uveli su kao jedini legitiman način rada novinara.
Ali najgore je što su pogazili elementarna pravila lepog ponašanja. Što su ispraznili od smisla rečenicu „To se ne radi!“
Ne napadaju se porodice političkih protivnika. Ne lupa im se na prozore i vrata stanova. Ne pale se i razbijaju ni kuće ni stranačke prostorije... I - ovo je jako važno - deca se ne uvode u politiku!
Alavi na ćar, brzi na grabež, još u novembru prošle godine blokaderi su ušli u srednje i osnovne škole ubeđeni da će se tako brže dočepati vlasti. Sećamo se još izjava bivših ministara prosvete da đaci bez posledica mogu da ne dolaze na nastavu i poruka takozvanih branitelja dečjih prava da je dečje neotuđivo pravo da iskazuju svoj politički stav! (Naravno, ako se poklapa s blokaderskim!)
Zato emisija „Važne stvari“ na RTS nije iznenađenje, ali svakako predstavlja novi nivo bolesti, i neodgovornosti! S razlogom, naime, nigde u svetu nije dozvoljeno uvlačenje dece u politiku. Znaju to i docent FDU i urednica dečje redakcije Javnog servisa, koja prima platu od države, kao što sigurno znaju i za kritike kojima je bio izložen komunistički sistem u kom su mališani morali da budu pioniri.
Naravno, niko nije blesav da ne zna kako se i zašto desio ovaj slučaj. Blokaderi moraju da opravdaju novac dobijen za rušenje države, a urednici RTS, medija koji je bio uz svaku vlast, žure da operu svoje biografije. Pa ako se igrom slučaja bave dečjim emisijama ili su urednici dečjeg programa, tim gore po decu... A što se blokaderskog pokreta tiče, pobediće - možda - tek kad ovo dete koje se na RTS šiša postane student. Pre toga sigurno neće!
