Tek 345. dana - ako vreme merimo od prvih protesta - blokaderi su se osmelili da pomenu da su Srbi na KiM izloženi torturi Kurtijevih vlasti u Prištini. (To što ne prave razliku između „Srbi NA KiM“, odnosno oni koji žive na teritoriji nekadašnje pokrajine, i „Srbi SA KiM“, koji su poreklom otud, a mogu da budu bilo gde, pripisaćemo manjku pismenosti, što im, je li, ne smeta da se bave uređenjem države.)
I površniji pratioci političke scene u Srbiji znaju da su blokaderi do sada naglašeno izbegavali da se odrede prema „kosovskom pitanju“, u nastojanju da sačuvaju simpatije i sponzora iz sveta (koji su za samostalno Kosovo) i većine građana Srbije (koji Kosovo i Metohiju smatraju neotuđivim delom Srbije). Što su se sada setili „sunarodnika sa KiM“ može da znači samo jedno: finansijeri i politički pokrovitelji blokadera svesni su da im je investicija na rubu propasti, pa su svojim štićenicima dozvolili da zaigraju i na kartu patriotizma i nacionalnog ponosa. U teoriji izbora to se zove „catch all“ politika, narod ima drugi izraz: „Pevati repertoar od Silvane do Nirvane“.
Srbi na KiM od blokaderskog skupa, naravno, neće imati ništa, kao što ni druge njihove manifestacije i performansi nisu doneli nikakve rezultate. Da su zaista hteli da im pomognu, blokaderi su imali na raspolaganju mnogo efikasniji način. Evroparlamentarci koji pružaju podršku blokaderima u više su nego prijateljskim vezama sa Aljbinom Kurtijem i imaju veliki uticaj na njega. Tako je evroposlanik Helmut Brandšteter potpisao predlog da se blokaderima dodeli nagrada „Saharov“ za slobodu mišljenja, ista ona koju je 1991. dobio i Adem Demaći - ideolog OVK i politički otac Aljbina Kurtija.
Evroparlamentarac Andreas Šider, poznat po antisrpskim stavovima, povodom Petog oktobra pozvao je Evropu da stane uz blokadere jer su, navodno, „potlačeni u autokratskom sistemu i bore se za slobodnu Srbiju“. A I. Garsija Peres, predsednica socijaldemokratske grupe u EP, ocenila je da su „srpski studenti pokazali hrabrost i odlučnost u borbi za pravdu, transparentnost i dostojanstvo“. Ališa Kerns je poslanica u Britanskom parlamentu, takođe poznata po primitivnim napadima na Srbiju. Poslednja njena akcija u tom pravcu je potpisivanje peticije „za zaštitu“ blokaderskih glasila, odnosno Šolakovih medija.
Jasno je, dakle, da su blokaderi na vezi s Kurtijevim prijateljima i lobistima iz sveta. Da su svaki put kad su u Evropi tražili podršku za rušenje legalno izabrane vlasti u Srbiji rekli bar jednu rečenicu o Srbima na KiM, možda sada ne bi morali da se okupljaju. Ali ne! U pozivu na „skup podrške“ ni Kurti ni njegovi mentori se ne pominju. Oni koji stoje iza naloga „Studenti u blokadi“ stidljivo su napisali da su „Srbi na KiM izloženi represiji i nepravdi“, ali ne kažu ko represiju vrši i kakva im se nepravda vrši. Pih! Blokaderska posla.
Može i Silvana i Nirvana, ali tiho, upola glasa, da se gazde ne naljute.
