To ubeđenje potiče iz očajničke potrebe da se uvede kakav takav rad u haos svetskih prilika i događanja. Ljudima je lakše da veruju kako Bilderberg grupa, Komitet 300 ili Trilatelarna komisija vladaju svetom, makar bili vođeni svojim sebičnim interesima, nego da se suoče sa slikom sveta koji pluta haotičnim okeanom događaja bez kormilara i kapetana.
Pomisao da grupa prebogatih ljudi vuče dalekosežne poteze, promišljeno i proračunato, može se poreći uz pomoć čitavog niza činjenica. Preskočiću banalni podatak da najbogatiji ljudi sveta ne vladaju ni svojim porodicama. Većina njih je imala velike probleme sa ženama i decom. Neki su, kao Gejts, izgubili pola imovine u brakorazvodnim parnicama. Zamislimo da su namerno žrtvovali svoje porodice zarad svetske vlasti. Onda dolazimo do sledećeg pitanja. Šta je njihov interes? Svaki slavski i kafanski teoretičar zavere ima spreman odgovor. Njihov interes je da zadrže i povećaju svoju moć i bogatstvo. Ali, ako pogledate listu najbogatijih ljudi na svetu, ona se stalno menja. Niko u prvoj desetini nije bio tamo pre nekoliko decenija. Rokfeleri, nekad najbogatiji ljudi na svetu, daleko su ispod prve desetine, iako je Dejvid Rokfeler osnivač Trilateralne komisije. Znači, otkako je osnovao tu organizaciju, njegova porodica dramatično gubi bogatstvo i moć.
Na nižem nivou, ljudi veruju da tajne službe upravljaju svetskim dešavanjima. Da je to tako, Amerikanci nikada ne bi izgubili najvernijeg saveznika u Aziji, Iran, ili Mubarakov Egipat. Mistifikovana CIA nije predvidela nijednu značajnu međunarodnu krizu, od mađarske revolucije, preko Kube, do pada iranskog šaha i Berlinskog zida.
Mudžahedini, koji su bili američki miljenici, pretvorili su se u najopasnijeg neprijatelja SAD. I američke i britanske službe do te mere su malo vladale događajima da su njihovi vodeći ljudi često bili sovjetski špijuni. Ni od nas izvikane sovjetske i postsovjetske službe nisu se proslavile nekim velikim uspesima i mudrim planiranjem. One nisu bile u stanju da prelome izbore ni u Moldaviji, da ne pominjemo veće države, kao što je Ukrajina.
Kod nas bi vera u svemoć službe podrazumevala da su isti ljudi ne samo donosili presudne odluke za vreme Tita, Miloševića, Đinđića, Koštunice i Aleksandra Vučića, nego i da su direktori BIA, koji su se stalno menjali, njihovi obični pioni.
Optuživanje Vatikana je od devedesetih omiljena disciplina domaćih analitičara - samouka. Navodno, Vatikan vekovima planira zatiranje srpstva i pravoslavlja. Rimokatolička crkva se već decenijama suočava s nezapamćenim propadanjem katoličanstva u celom svetu, posebno u Evropi, tako da papska država ima mnogo veće brige od borbe protiv srpskog pravoslavlja. Ta organizacija koja je u glavama naših geopolitičara najiskusnija u manipulisanju svetskim događajima, nemoćno gleda kako se krune katoličke zajednice, od Francuske i Italije do Češke i Mađarske.
Ko onda vlada svetom? Nažalost, ili na sreću, niko. Čovečanstvo se ne kreće kroz istoriju kao disciplinovano stado. Više juri u stampedu, bez ikakve jasne ideje i cilja.
