Budući da je srpsko društvo (preteške li reči za ovo mačje jebalište) temeljno (a izgleda i definitivno) podeljeno na tabor Visokih Ćacija i studentsko-građanski-antićaci tabor i da je malo šta preostalo za deobu, na red je došao predstojeći Sajam knjiga, koji je - pod okolnostima koje ćemo rasvetliti - proglašen za „Ćajam knjiga“. (Od neduhovitosti je gora samo duhovitost na silu.)
Krećemo u analizu slučaja. Gde je pukla tikva? Sajamski menadžmet - ili menadžmentov menadžment - doneo je sabornu odluku da ovogodišnji sajam ima trajati od subote 25. oktobra do nedelje 2. novembra. Šta je, ako mene pitate, nepotrebno predugo i sasvim u duhu sveopšte megalomanizacije kojoj je ova zemlja podlegla u poslednjih nekoliko godina, a zbog koje sve izgleda nekako sporije, kilavije, gore, manje i kraće nego što je bilo dok je bilo kako je odvajkada bilo. (Ako je ikada bilo.)
Odvajkada je ovako bilo: sajmovi knjiga su počinjali, ko, recimo, danas, a zatvarali se ko uveče sedmog dana. Nije bilo potrebe da duže traju, nema nijednog belosvetskog sajma koji duže traje. Što rekli Latini, stare varalice: pametnom dosta.
Od pre dve-tri godine nije tako. Ne samo što su produženi sajamski radni dani nego je produženo i radno vreme štandova. Više se ne zatvaraju u 20, kao ranije, nego u 21 čas. Što me je retroaktivno malčice naljutilo. Dok sam bio mlađi i pri šutu, taman se okupi ekipa, taman se popije poneka, taman krene zajebancija, kad eto ti - svetla se gase, a sajamski izbacivači rasteruju pisce i čitaoce.
Ali okanimo se davnih uspomena. Iskrsnuo je još jedan problem. Potrefilo se da jedan od sajamskih radnih dana - prvi novembar - pada na godišnjicu oburvavanja stanične nadstrešnice. U tom smislu su udruženja izdavača (izlagača) - kojih po principu srpskih podela takođe ima dva - vijećali da li je etički prodavati knjige na taj dan ili je to ipak srpski košer.
Jedan deo izlagača je zaključio da to nije etički i obznanio da će bojkotovati sajam, drugi deo izdavača je - držim ispravno - odlučio da ipak učestvuje na sajmu, a da na dan prvog novembra, iz pijeteta prema poginulima, zatvori štandove.
Hajde da napravimo neka pitanja: Šta je Sajam knjiga? Da li je to Sabor trubača u Guči, Exit, Beer Fest ili neka od stotina kobasicijada, mudijada, kupusijada i sličnih kalakurnica - koje se nesmetano odvijaju u dane prvih novembara koji nisu „okrugli“ - ili je to kulturna manifestacija od prvorazrednog značaja za ovu posrnulu kulturu (Lompar bi rekao: „samoporicanja“, i ne bi pogrešio, samo u suprotnom smislu od onoga na koji misli.)
Iako su bojkot-izdavači deklarativno ustvrdili da je bojkot stvar njihovog slobodnog izbora i da ništa ne zameraju izdavačima koji sajam, takođe po slobodnom izboru, neće bojkotovati, ne-bojkot izdavači (izdajnici) ubrzo su (i potuljeno) proglašeni ćacijima i saradnicima okupatora. Napomena: na dan prvog novembra pijace i kafane neće biti bojkotovane.
