I onda igra na sigurno: pljuje, jer oni koji ga gledaju i obožavaju do imbecilnosti piške od sreće kad nekome zalepi šlajmaru na lice. To je taj nivo „humora“!
Pre neki dan ovaj „šoumen“ je u svojoj emisiji optužio urednicu i voditeljku Kurira Silviju Slamnig da je za uvod u svoju emisiju o dezinformacijama iskoristila tekst koji je napisala veštačka inteligencija Čet GPT. Prosto, sve je u tom uvodu bilo na mestu - činjenice lepo poređane, zaključak dosledno izveden i sve kazano lepim jezikom... pa je „humorista“ zaključio da to mora da je „napisao kompjuter“.
Nesrećni Kesić - nesrećan jer nije dorastao ulozi koju mora da igra kad se već uhvatio u kolo - pošao je od sebe: on tako ne bi umeo. Kao i svi oskudni duhom, i on veruje da se inteligencija može popraviti nekim tabletama ili čipom. Naravno, greši... Čet GPT, kad smo mu dali zadatak da napiše šalu u stilu Zorana Kesića, prvo nas je pitao: da li želimo šalu ili tekst u Kesićevom stilu, jer jedno ne ide s drugim, a na kraju nam je izbacio ovo: „Zoran Kesić je toliko objektivan da, kad kritikuje političare, oni se zapitaju da li je on opozicija, satiričar ili samo čovek sa previše slobodnog vremena. A kad kritikuje sebe - to obično ne ide u program, jer nije dovoljno smešno. Njegova emisija je kao ogledalo: svi se u njemu vide, ali najverniji je Kesićev odraz.“
Što, svakako, ne treba da ga obeshrabri niti da poljulja njegovo poverenje u veštačku inteligenciju i struju uopšte. Preporučujemo da stavi prste u utikač, neka svoj mozak direktno ušteka u struju. Ali, nije njemu najviše zasmetao uvodni tekst Silvije Slamnig. Ono što Kesića i njegovu matičnu televiziju Nova, kao i ostale Šolakove medije tišti, izaziva im svrab kao da su ošugani - to je reč „dezinformacija“.
Do nastanka blokaderskog protesta i đene-đene, bilo je i tačnih i lažnih vesti. Ali poslednjih godinu dana ovi su mediji počeli da emituju ogoljenu propagandu, pa su uoči velikih blokaderskih skupova počeli da emituju i netačnu vremensku prognozu, najavljujući lepo i prijatno vreme! I sad Zoran Kesić prosipa buđave fore o dezinformacijama u Kuriru!
Ali, hajde to i da mu oprostimo, čovek od nečeg mora da živi, pošto se od svojih šala hleba nikad ne bi najeo - ali on priča i o etici!
Što je mnogo, mnogo je!
Jer, nismo zaboravili da je neposredno posle pada nadstrešnice u Novom Sadu imao nastupe u Bosni i Hercegovini. Nismo zaboravili, ali ne bismo to pominjali jer svako treba da nosi svoju sramotu, da nije početkom ovog meseca u kampanji pranja Kesićeve biografije jedan magazin objavio veliki intervju sa njim. I šta kaže naš „humorista“, koji je, kaže, osetio duševnu bol kad su se po gradu pojavili grafiti koji su osudili njegov sramni postupak.
- Kada se desio pad nadstrešnice u Novom Sadu, ja sam se zatekao u Bosni i Hercegovini, gde sam imao svoje nastupe, u Tuzli i Sarajevu - ispričao je.
Da li je bio svestan da će zbog tragedije svi zanemeti?
Jeste.
- Naravno da sam pomislio treba li da nastupam u tom trenutku... - poverio je čitaocima svoju dilemu, što ga prikazuje kao empatičnu osobu, spremnu da se u trenucima sveopšte tuge odrekne honorara, ali... to ga je brzo prošlo.
- ... ali sam shvatio da ne treba da se odreknem onoga što inače radim.
I dok je ceo Balkan bio ćutao, nem od bola, Zoran Kesić je prodavao karte, brojao pare i pričao buđave viceve nastojeći da zasmeje publiku, ono što „inače radi“.
Čovek ni posle jedanaest meseci nije shvatio zašto ga većina naroda prezire! Dozvolio je sebi da u februaru izađe pred novosadske studente i da ga ovi oteraju sa bine iako im se ulizivao nazivajući ih „nobelovcima“ i „oslobodiocima“... Doduše, nije ni mogao da bira: gazda Šolak poslao ga je da pojača nastup Đilasa i opozicije. Pojačali su zvižduke!
Jedina olakšavajuća okolnost za Kesića jeste to da njegove šale ni u Sarajevu, a ni inače, nešto i ne izazivaju smeh i veselost, pa se slobodno mogu izvoditi i u dane žalosti.
A pljuvanje je, valjda, u redu u svakoj prilici.
N. N.
