Sledstveno tome, u svakom njegovom delu ima određen broj budala. Autošovinisti tvrde da je Srbija u tom smislu statističko čudo, da je kod nas, u Srbiji, koncentracija budala, idiota i skudoumnih svih vrsta veća nego u drugim zemljama. Naravno, oni greše, jer su žrtva privida: u Srbiji budala ima taman koliko i svuda oko nas, samo su u poslednje vreme glasnije nego obično.
A i prilike im idu naruku: blokaderski metež na ulicama na njih deluje vrlo podsticajno, pa niču kao žito iz nađubrene zemlje. Istina, neki se u javnosti oglase jednom i nikad više, kao ona budala koja se zaletela iz mase i nogom u leđa šutnula profesora Mašinskog fakulteta Milana Ristanovića.
Za svoj minut pažnje javnosti izborio se i maloumni urednik RTS koji je u javno publikovanom snimku kleo decu svojih neistomišljenika i molio se da ih pojede rak!
S druge strane, ima i onih s perfidnijim nastupom. Takoreći graničnih slučajeva, u kojima nije sasvim jasno da li se osoba samo izdaje za budalu, jer kao takva može da zaobilazi elementarnu logiku i da izvlači zaključke nezavisno od činjenica.
Recimo, Marinika Tepić... Ovih je dana niski svojih bisera - među njima je najveća svađa s roditeljima dece ubijene u „Ribnikaru“, kad im je rekla da oni nemaju tapiju na bol i da stranke imaju pravi da taj slučaj koriste u svojim kampanjama - Marinika dodala i sledeću rečenicu: „Ako nema pravde za narod, nek ne bude mira za vlast.“ Mislila je, naravno, na najnoviji talas nasilja ispred Narodne skupštine. Dobro, možda nije mislila...
U svakom slučaju, bilo da ih namerno zaobilazi, bilo da ih nije svesna, činjenice nesporno govore da od nemira koje izazivaju blokaderi trpi narod, ne vlast, i ne opozicioni i blokaderski prvaci.
Ima, međutim, drugi jedan heroj, kog je blokaderski metež izbacio na površinu kao što talasi na obalu nanesu morsku travu i zgužvane kutije cigareta. Zove se Vladimir Međak, potpredsednik je Evropskog pokreta u Srbiji i ekspert za evropske integracije, šta god to zaista bilo. S vremena na vreme Šolakovi mediji objave razgovor s njim jer je pouzdan sagovornik - uvek će reći ono što im treba, tj. podržati blokader e.
Ovog puta Međak je izjavio: „Kada na ulice izađu stotine hiljada ljudi i neće da odu, jedina šansa jeste da ode vlast.“
„Ekspert“ ne objašnjava, a „novinari“ ga nisu pitali - navodnici su ovde jer su im zvanja fejk - kakve to šanse i za koga, ali u ovoj gomili reči poređanih bez smisla i značenja, to nije ni važno. Zanimljivo je, međutim, kako je neko postao sagovornik Nove i N1 i kako se ne stidi da se smatra „ekspertom“, a ne ume da reši zadatak iz testa inteligencije za osnovce: ako Perica ima četiri jabuke, pa Mikici da jednu...
Vladimir Međak ponavlja mantru svih blokadera: „Kada na ulice izađu stotine hiljada ljudi, vlast mora da ode!“
A stvar je prosta, mali Perica zna, za razliku od velikog Međaka: ako na ulice u Srbiji izađe stotine hiljada ljudi, to znači da je šest miliona ostalo kod kuće. Znači da nije htelo da se nađe sa onih stotinu hiljada na istom mestu i da stane iza njihovog zahteva.
I zato vlast ne treba da ode.
A jedina prava šansa - za sve - jesu izbori. Kad im dođe vreme...
Do tada, Međak i društvo neka vežbaju s jabukama.
