FAMOZNO: NA­C­I­O­N­A­L­NA ONTOLOGIJA

Isti­ni za vo­lju, na­cio­nal­na on­to­lo­gi­ja - ko­ja je de­ve­de­se­tih bi­la veo­ma „in“ - po­sled­njih go­di­na kao da je pa­la u za­se­nak pred uspo­nom no­vog na­cio­nal­nog hi­ta da­na, „na­cio­nal­nog in­te­gra­li­z­ma“, u izved­bi Mi­la Lo­m­pa­ra, pod upra­vom Ži­vo­ji­na Zdra­v­ko­vi­ća, u pro­du­k­ci­ji ta­j­nih slu­žbi jed­ne pri­ja­te­lj­ske ze­mlje.

Te­k­sto­vi (ta­č­ni­je: de­nu­n­ci­ja­ci­je) na Su­n­ča­ni­ku po pra­vi­lu su ne­pot­pi­sa­ni - ne znam da li iz skro­m­nos­ti ili bez­bed­no­snih ra­zlo­ga - što ni­je bio slu­čaj sa ura­t­kom na­slo­vlje­nim „Za­što ću­ti ti­ha ve­ći­na“ iz pe­ra sta­no­vi­te T. G. (pu­no ime i pre­zi­me po­zna­ti re­da­k­ci­ji), ko­ja se, u skla­du s Po­r­fi­ri­je­vim na­če­lom rod­ne ne­rav­no­prav­nos­ti, pot­pi­sa­la u mu­škom ro­du, kao di­pl. teo­log i po­li­ti­ko­log.

Šta, da­kle, ka­že T. G., s ka­kvim se to pro­ble­mi­ma suo­ča­va „na­cio­nal­no bi­će“? To su ukra­t­ko pro­ble­mi (i pro­te­sti) na­sta­li po­sle uru­ša­va­nja sta­ni­č­ne na­d­stre­šni­ce i po­gi­bi­je še­snae­st oso­ba, ia­ko T. G. po­mi­nje sa­mo 14, plus 1.

Ta­ko ka­že T. G., pa na­sta­vlja: „Na­go­mi­la­no ne­za­do­vo­lj­stvo i du­bin­ske pro­ble­me sr­p­skog na­cio­nal­nog bi­ća le­vi ideo­lo­zi su spa­ko­va­li u niz pa­ro­la pro­tiv ko­jih ne bi mo­gao da se izja­sni ni­je­dan no­r­ma­lan čo­vek. Ka­ko su ideo­lo­zi spa­ko­va­li, ta­ko su ih ra­zli­či­te ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i me­di­ji ispo­ru­či­li sr­p­skom čo­ve­ku, oma­đi­ja­nom flo­sku­la­ma o pra­ved­nom dru­štvu. I ne sa­mo čo­ve­ku. Ne­go i de­ci, ko­ju su, na­ža­lost, ovaj put istu­ri­li u pr­ve bo­r­be­ne re­do­ve.“

Ka­kav bli­sta­vi pri­mer do­mi­nan­t­ne SPC-ove teo­lo­gi­je pa­lan­ke, kr­vi i tla, ka­kav ge­j­zir ubu­đa­lih op­štih me­sta, ka­kav vr­to­gla­vi uzlet sr­b­skog mi­šlje­nja u poo­d­ma­klom sta­di­ju­mu ra­spa­da­nja, ka­kvo mae­stral­no ra­zo­t­kri­va­nje teo­ri­je za­ve­re pro­tiv sr­p­skog na­cio­nal­nog bi­ća.

Za­što T. G. vi­di trun u oku „le­vih ideo­lo­ga“ - ko­je ja, ina­če, ne vi­dim, ma­da vi­dim dos­ta le­va­ka - a ne vi­di br­v­no u de­snom oku sr­b­skog in­te­gra­li­ste Lo­m­pa­ra i na­pred po­me­nu­tih pro­du­ce­na­ta, spo­n­zo­ra i sve­do­ka-sa­ra­d­ni­ka na pro­je­k­tu na­cio­na­li­za­ci­je sr­b­skog stu­den­t­skog bi­ća.
Za to vre­me „ti­ha ve­ći­na ću­ti“, a „ra­stu­će po­de­le obje­k­ti­v­no ugro­ža­va­ju dos­to­jan­stvo i slo­bo­du lju­d­ske li­č­nos­ti i je­din­stvo na­šeg na­ro­da“, ta­ko ka­že T. G., a ja na to ka­žem da je ured­ni­štvu i sa­ra­d­ni­štvu Su­n­ča­ni­ka sva­ka ka vla­di­či­na, sa­mo je ime po­r­ta­la ne­ta­č­no. Da je pra­v­de, po­r­tal bi se mo­rao zva­ti Me­se­č­nik (jer je pod uti­ca­jem Lu­ne) ili - još ta­č­ni­je - Me­se­č­ni­ca.