Na nedavnim parlamentarnim izborima njegova stranka je gotovo utrostručila broj poslaničkih mesta u odnosu na izbore 2023. godine. Nasuprot tome, za protekle dve godine čak 11 mesta je izgubila populistička, islamofobna, krajnje desna Partija Slobode (PVV) holandskog Trampa, Gerta Vildersa.
D66 i PVV su osvojili po 26 mesta, s tim što su liberali imali više glasova. Iako je razlika minimalna, ona simbolički označava prekretnicu u zemlji koja je još prošle godine potonula u desničarski populizam.
Na trećem mestu je završila konzervativno-liberalna Narodna stranka za slobodu i demokratiju (VVD) bivšeg premijera Marka Rutea, sada generalnog sekretara NATO. Ta partija je, po okončanju izbora, poslala signale da je spremna da podrži D66 u pokušaju formiranja nove koalicione vlade.
Četvrto mesto je zauzela zeleno-leva koalicija Zelenih i Laburista (GL-PvdA) Fransa Timermansa, koji je nakon objave rezultata podneo ostavku. Petoplasirani je Hrišćansko-demokratski apel (CDA).
D66 je proevropska stranka koja okuplja birače iz urbanih sredina s visokim prihodima. Stranka se zalagala i za pristupačnu zelenu energiju, prevenciju bolesti, zelenija naselja i bolje obrazovanje. Jeten je oprezno govorio i o migracijama, predlažući sistem koji bi omogućio da se zahtevi za azil rešavaju izvan Evrope.
Da bi imao većinu u parlamentu, Jeten mora obezbediti podršku najmanje 76 poslanika. Najizglednija je četvorostranačka koalicija D66, VVD, GL/PvdA i CDA, koja zajedno ima 86 poslanika. No, VVD odbija saradnju s levim blokom GL/PvdA, dok je stranka JA21, kao potencijalni desničarski partner, ideološki suprotna D66 po pitanju manjinskih prava i klimatske politike. To umnogome otežava situaciju, jer bi svaka kombinacija s njima bila komplikovana i nestabilna.
Za stabilnu i funkcionalnu vladu je potrebna široka koalicija, a sve velike stranke osim PVV teoretski imaju dovoljan broj poslaničkih mandata za formiranje vlade. Ipak, pregovori u Holandiji tradicionalno traju mesecima. Zato Jetena čekaju dugi i teški razgovori, kao i test na kojem su pale prethodne vlade, rešavanje pitanja azila. Kao iskusan političar u opoziciji, Gert Vilders će, sasvim sigurno, nastaviti da dominira političkom scenom, gurajući javni diskurs udesno. Iako Vilders ne može da se pohvali uspehom na izborima, radikalna desnica kao celina može biti zadovoljna jer je osvojila gotovo isti broj mesta kao na izborima 2023. godine. Vildersov rezultat je drugi najbolji u istoriji njegove partije, a politika i retorika ekstremne desnice o imigraciji, identitetu i nacionalnom ponosu i dalje dominiraju holandskom politikom. Jetenu je jasno da trijumf nad Vildersom predstavljao lakši deo posla. Onaj teži tek dolazi, da pomiri različite partnere i odgovori na goruća pitanja, od migracija do stanovanja i klime.
Jetenova tesna pobeda potresa naciju, koja je donedavno slavila Gerta Vildersa kao glas naroda. Nedelje i meseci koji slede pokazaće da li Rob Jeten postaje lice koje bi moglo označiti kraj epohe populizma ili samo početak njegovog novog oblika. Jeten ima realnu šansu da postane najmlađi premijer u istoriji Holandije, zahvaljujući činjenici da većina stranaka ne želi saradnju sa Vildersovim PVV.
