„Davanje podrške“ uvek me podseti na situaciju iz naše nedavne prošlosti, kad je Rusija dala podršku nepriznavanju Kosova, a zauzvrat dobila NIS.
Ne kažem da svaki davač podrške očekuje NIS za uzdarje, ne dovodim, štaviše, u pitanje dobronamernost i iskrenost datih podrški, ali znate šta, isto tako su dobronamerni i iskreni bili (i ostali) nedremani pokušaji Srpkinja (oba pola) s dna kace da se karaju, a da im ne uđe. Apokrifi kažu da je nekima to i pošlo za rukom, da su čak neke Srpkinje muškog pola uspele da ostanu u drugom stanju, bruke su pucale.
To me takođe podseća na praksu Đilasa - Milovana, ne Dragana - koji je između dva rata huškao drevnu studentariju na antirežimske demonstracije, pa bi se onda - kad bi žandarmerija stala da umlaćuje demonstrante - sakrivao u kapidžike i otuda posmatrao „razvoj situacije revolucije koja teče“. Obrni-okreni, davanje podrške u prevodu uvek znači sledeće (drugo ništa ne može značiti):
„Momci/devojke, vi se borite za baš dobru i pravednu stvar, istrajte u borbi, ja vas podržavam, pa ako me se setite kad pobedite, setili ste me se, ako ne, nikom ništa.“
Stvar s podrškama bi dibidus drugačije stajala da se davanje podrške naplaćuje, kao što se to, recimo, radi u Americi. Tamo je na snazi ovakvo zakonopravilo: „Nećeš da aktivno učestvuješ u politici, stojiš po strani i daješ mi podršku, to je OK, ali uz podršku priloži i ček za kampanju. Ili se nosi u PM.“
Kako sam se obavestio prigodom redovne inspekcije portala, glavni davači studentske podrške su se usaglasili u mišljenju da je potpuno „nebitno ko će biti na famoznoj studentskoj listi“. U izvesnom smislu to jeste nebitno - a po determinističkim zakonima ciklične istorije i neminovno - svejedno, sve me to vraća 13 godina unazad, u vreme kad sam vodio famoznu kampanju protiv kretenskog pokreta „belih listića“, kad su me moji oponenti - kojima je legion bio ime, među kojima su bili i neki drugari iz kafanice - napušavali i ućutkivali sledećom (po njima neoborivom) argumentacijom: „Samo da ovaj ode, posle ćemo lako.“ Onomad pomenuti Prijatelj studenata ima neke ideje ko bi mogao biti nosilac liste. Budući da najperspektivnijeg kandidata - neočekivanu silu neokaljanog lica koja dolazi niotkuda i rešava stvar - ipak nije moguće kandidovati (što ne znači da uskoro neće biti moguće, jer mi možemo i ono što ne možemo) - Prijatelj je predložio studentariji da s liste izbace Lompara - što bi bilo idealno - i da na njegovo mesto stave Dijanu Hrku, uz argumentaciju da će „svi glasati za nju“.
Kao seljački makijavelista, moja neznatnost smatra - a to smatraju i urbani makijavelisti - da je u politici sve dozvoljeno pod uslovom da je učinkovito. Što u slučaju kandidature gđe Hrke neće (niti može) biti. Za nju bi glasali svi koji bi glasali za Lompara ili za „nebitno koga“ ko se nađe na listi, dočim bi za Visoku Listu glasali svi koji i inače glasaju za nju.
