Sve to, skupa s probližavanjem sezone snegova i mrazeva, dovelo je do Visoko Mesto i prinadležna potčinjena mesta u vrelo neprijatnu situaciju sabornog vađenja trnja iz mindže koje je u srbski energetski ženski polni organ uturio Koštunica da bi vratio dug (napravljen u budimpeštanskoj ruskoj crkvi), a i da bi sačuvao naše Kosovo.
Onako uzgred rečeno, bila bi ovo idealna prilika da republička javna tužibaba podigne krivičnu prijavu protiv Koštunice, saslužitelja zanosača muda, i svedoka-saradnika u prljavom poslu iz patriotskih pobuda, ako baš i ne zbog veleizdaje - što poklanjanje nacionalnog strateškog resursa jeste - a ono bar zbog pravljenja ugovora štetbog po srpsku istoriju i život.
Sve kad bi republička javna tužibaba stisnula muda (tačnije: mindžu) - što je, naravno, apsurnda pretpostavka - džaba bi krečila. Ne bi se još osušilo mastilo na prijavi, Matija, bratija i prateća tevabija bi pokrenuli peticiju protiv progona novog Pašića i tužibaba bi morala da podvije repić.
Kao što ga je onovremena tužibaba podvila kao bela lala, kad se drznula da post truth Pašića pozove na informativni razgovor u svojstvu građanina na okolnosti zavere za ubistvo Zorana Đinđića.
Ovo pišem čisto da bih vam predočio srbski vaninstitucionalni, vanstranačkointelektualni modus operandi i donekle rasvetlio Matijinu antiprotivnost Visokom + Carstviju, koje ga je (privremeno) razvlastilo. (Ali živjeće duh Matejevih đedova.)
Kao što svi znamo - ili bar pretpostavljamo - uturiti trnje u mindžu je lako, ali je teška muka duhu (i mindži) otuda ga izvaditi, a kad je u pitanju ruska mindža, onda je to maltene nemoguća misija.
Jedina nam je uteha što mi možemo i ono što ne možemo, sledstveno ćemo se u tom smislu izvući i iz obe neprijatne situacije, da bismo - čim se (i ako se) izvučemo i preguramo zimu - jurnuli u sledeću neprijatnu situaciju vođeni refrenom motivacionog kmećaka: ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine.
Sudbina nam vaistinu ništa ne može - višekratno smo to dokazali na delu, doduše po visokoj ceni u ljudstvima, materijalima i NIS-ovima - ali Rusija i te kako može, a i te kako to mogu i uvodioci sankcija. Stvar je vrlo prosta. Uvodioci sankcija - čitaj SAD - čvrsto su rešeni da minimalizuju ruski uticaj Srbiji, Rusija je možda još čvršće rešena da taj uticaj zadrži, a čvrsto su u toj stvari rešeni i rusdupeljupci iz svih oblasti srbskog života i rada. Šta da vam pričam: situacija je po ko zna koji puta - spasa nema, ali propasti nećemo.
U trenutku dok našu današnju kolumnu privodimo kraju, u toku je sednica Vlade Srbije na kojoj se preduzimaju mere i donose teške odluke. Videćemo kakve mere i kakva će biti odluka.
