Prošle nedelje se predsednik SAD Donald Tramp u Belojkući susreo s prelaznim predsednikom Siri je Ahmedom el Šarom. Sastanak je bio istorijski i pose banpo mnogo čemu. Ovo je prvi put da je sirijski predsednik ugošćen u Beloj kući. Tramp i Šara su se 14. maja kratko videli u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji. Taj datum je bio gotovo podjednako značajan kao i sam sastanak jer se desio na 20. godišnji cu Šarinog hapšenja od strane američkih trupa zbog pripadnosti Al Kaidi u Iraku. Kada je kasni je Šara počeo da se bori u Siriji, Amerikanci su ga ne sa moproglasile teroristom već su za njegovuglavu raspisali na gradu od 10 miliona dolara. SAD su Sankcionisale Siriju kao "državnog sponzora terorizma" od 1979. godine, a dodatne sankcije su dodavale administracije Regana, Džordža V. Buša i Obame.Zbog svega toga prijem u beloj kući predstavlja novo poglavlje sirijsko-američkih odnosa.
Šara je bio u zatvoru veći deo iračkog građanskog rata 2006.2008, tako da nije učestvovao u napadima na štitske civile. Pušten je na slobodu baš kada je pošeka sirijska revolucija u martu 2011. Vratio se u Siriju da bi osnovao Džabhat el Nusru, koja se kasnije transformisala u Hajat Tahrir el Šam (HTS). Ove militarne grupe fokusirale su se na borbu protiv predsednika Bašara el Asada i iranskih milicija koje su podržavale njegovu diktaturu . Nikada nisu napali zapad i izbegavali su masovne operacije sa žrtvama civilima koje su sprovodili irački džihadisti. Šara je definitivno raskinuo sa ISIS-om 2013. i neprekidno se bori protiv njega od 2014. Sada kada je na vlasti, on cilja na dobre odnose sa svetom, a ne na sukobe i rat.
Vašington je sproveo više operacija protiv ISIS-a u Idlibu, kojim vlada HTS, uključujući i onu u kojoj je 2019. godine ubijen "kalif" ISIS-a Abu Bakr el Bagdadi. Iako nije bilo direktne koordinacije, borci HTS-a nisu napadali američke specijalne snage. Indirektni pregovori su se intenzivirali u direktnu saradnju kada je Šara preuzeo vlast 8. decembra prošle godine, što je dovelo do najmanje osam zajedničkih operacija. Sada, nakon sastanka u Beloj kući, Sirija se pridružila koaliciji koju predvode SAD protiv ISIS-a. To će neminovno dovesti do još većeg broja zajedničkih akcija. Još značajnije, Sirijske demokratske snage (SDF), milicija predvođena Kurdima koja kontroliše velike delove severoistočne Sirije, više ne mogu da tvrde da su "čizme" Koalicije na terenu. Ovo je korak ka ponovnom ujedinjenju Sirije pod jednom centralnom vlašću.
Ipak, Šara i dalje nosi problematičan prtljag. Mnogi u sirijskom civilnom društvu brinu da on koncentriše previše moći u predsedništvu kao i zbog nedostatka transparentnosti u donošenju odluka. Veći problem je što su Šarine trupe često neodgovorne i nedisciplinovane. Od oslobođenja Sirije od Asada, dva velika sukoba su se pretvorila u sektaške masakre: u martu, kada su neke provladine milicije počinile zločine nad alavitima, i u julu, kada su meta bili Druzi. Četrnaest godina rata je pokidalo društvene veze između sekti, sela, pa čak i između porodica.
Sirijski lider Šara procenjuje da će pokretanje ekonomije stabilizovati Siriju. Njegova logika je da ako traumatizovani, obespravljeni muškarci budu imali poslove i domove, biće manje besni, a samim tim i manje skloni nasilju. Trampova administracija takav pristup podržava. Američki predsednik je sada ukinuo sve izvršne sankcije Siriji, a većina zakonskih mera koje su uveli Kongres i Senat na dobrom su putu da budu povučene. U interesu je celog sveta da se Sirija stabilizuje. Četrnaest godina je ta zemlja izvozila teroriste, izbeglice i narkotike. Zato je važno da nova vlada uspe, jer će se to reflektovati i na globalnu bezbednost.